В. Вулетић и Д. Станојевић: Глобализација и друштвене класе

Аутори се у тексту баве питањем да ли је данас могуће говорити о глобалним класама. Пре преиспитивања постојећих гледишта о глобалној организацији рада и глобалним класама, приказују се ставови заступника тезе о „смрти класе", односно идеје да са појавом глобалног умрежавања долази до растакања класне структуре на националном нивоу и до све веће индивидуализације. У том смислу показује се да су класе на националном нивоу још увек значајне у објашњавању друштвених варијација. У другом делу рада су приказана становишта о транснационалној капиталистичкој класи, глобалној радничкој и средњој класи и глобалној поткласи.

На основу досадашњих увида јасно је да национална тржишта и националне економије још увек имају одређене механизме интеграције/координације кроз државне апарате, истичу Вулетић и Станојевић. Такође је евидентно и настајање глобалног тржишта и све веће умрежавање економије. Последице оваквог стања су, с једне стране, настанак транснационалне капиталистичке класе која је значајни актер на глобалном нивоу и заправо једини глобални класни актер. Сама класа је настала у вези са повећањем обима транснационалног капитала, али су њени припадници веома брзо постали свесни својих интереса и глобалних процеса. С друге стране, остале класе фигурирају као статистичке категорије које трпе последице глобалних кретања, али не фигурирају као глобални актери. Разлог је тај што још увек опстају велике разлике између услова рада и живота у различитим националним контекстима. Антиглобалистички покрети који су од 1999. године материјализовали своју активност на протестима широм света, дали су подстицај многим ауторима, да поверују да је на помолу појава нове класе маргинализованих која се развија кроз локалне борбе. Међутим, подробнија анализа ових антиглобализацијских окупљања показује да су они мултигенерацијски, мултидимензионални и мултикласни, закључују Вулетић и Станојевић.

Уредница Оливера Нушић.