Велики интерпретатори - Густаво Дудамел

Међу младим уметницима стасалим протекле деценије на светској музичкој сцени Дудамел се истакао као харизматична фигура, коју су публика и критика прихватили са подједнаким ентузијазмом. Његов пробој међу најтраженије диригенте сведочанство је изузетне даровитости и енергије којом плени слушаоце широм света - како оне у концертним дворанама, тако и поклонике савремене дискографске продукције.

Дудамел је рођен 1981. године у граду Баркисимету, у Венецуели, где је почео да учи виолину и композицију. Међутим, већ у дванаестој години први пут је стао за диригентски пулт Омладинског оркестра родног града где је откривена његова надареност за овај позив, те са четрнаест година почиње да похађа часове дириговања код Рудолфа Саљимбенија и Хозеа Обреа. Студирао је на државном конзерваторијуму Хакинто Лара код Хозеа Луиса Хименеза. Као изузетан таленат који се потврдио низом наступа широм родне земље, 1999. године је, као осамнаестогодишњак, постављен за главног диригента државног Омладинског симфонијског оркестра Симон Боливар. Са овим ансамблом Густаво Дудамел је остварио велики успех како у земљи, тако и у Јужној Америци, а глас о младом диригенту пронео се широм света. Захваљујући изузетним оценама Клаудија Абада и других колега, Дудамел 2002. године отпочиње да похађа мастер класове код Шарла Дитуа и Сајмона Ретла. Након победе на такмичењу диригената «Густав Малер», у Немачкој 2004. године, Дудамел дебитује на међународној сцени диригујући Филхармонија оркестром, Израелском филхармонијом и Филхармонијом Лос Анђелеса, да би 2005. године потписао ексклузивни уговор са дискографском кућом Дојче грамофон.

У последњих неколико година Густаво Дудамел доживљава вртоглави успон, поставши једна од најпознатијих музичких фигура данашњице. Његови наступи на Фестивалу у Луцерну, као и на фестивалу Промс, те концерти у миланској Скали, са Бечком и Берлинском филхармонијом, Симфонијским оркестром Сан Франциска, као и Симфонијским оркестром Чикага (чији је уметнички директор био у сезони 2009/2010), у најбољем светлу потврђују Дудамела као уметника раскошне каријере. Од 2006. године Дудамел је главни диригент Симфонијског оркестра из Гетеборга, а од 2009. је шеф-диригент Филхармоније Лос Анђелеса.

Као једна од најпопуларнијих личности у родној Венецуели, овај музичар се истакао бројним друштвеним активностима, а био је и актер документарног филма који је 2008. године о њему направљен у продукцији државне телевизије. У Сједињеним Америчким Државама режиран је још један документарни филм о његовом стваралаштву, бомбастично насловљен као Велики Густаво. Међу признањима која је Дудамел добио за свој досадашњи рад истиче се специјална награда Грамофон у Њујорку, а био је и добитник престижне награде Глен Гулд. Британски музички часопис Грамофон, доделио му је награду Уметник године за 2011. На крају хронологије постигнућа налази се и Греми који је Дудамел добио у категорији снимка најбољег оркестарског извођења у 2012. години за Брамсову Четврту симфонију, објављену у издању Дојче грамофона. Дискографија Густава Дудамела обухвата десетак албума чије репертоарско тежиште чине дела Бетовена, Малера, Чајковског, Брамса, Стравинског и јужноамеричких композитора. Међу његовим најрецентнијим албумима налазе се она са делима Рихарда Штрауса, Џона Адамса, Беле Бартока и Хектора Бериоза, као и компакт диск са клавирским концертима Сергеја Прокофјева и Сергеја Рахмањинова које је начинио са пијанисткињом Јуџом Ванг и Омладинским симфонијским оркестром Симон Боливар, 2013. године.

Густаво Дудамел је диригент снажног темперамента, чије интерпретације одликује стабилна конструкција ритмичке структуре из које проистиче сугестивна пулсација која се ретко подвргава агогичким поступцима. У тежњи за кристално чистом звучношћу, Дудамел прецизност дигиталног звука, доминантног у данашњој медијској култури, покушава да пренесе у свој рад са оркестарским апаратом и балансом инструменталних група.

Уредник емисије: Стефан Цветковић