Антонио Салијери: Реквијем
Хор и оркестар Гулбенкијан из Лисабона, под управом Лоренса Фостера, изводе Реквијем Антонија Салијерија. Солисти су Аријана Закерман, сопран, Симона Ивас, мецосопран, Адам Здуниковски, тенор и Луиш Родригеш, баритон.
Италијански композитор Антонио Салијери, који је стварао под покровитељством и у служби цара Јозефа Другог у Бечу, био је једна од најзначајнијих фигура у европској музичкој престоници последњих деценија 18. и почетком 19. века. Сматран превасходно оперским ствараоцем, који је, поред Беча, своја дела са успехом изводио и у Венецији, Риму и Паризу, Салијери је значајан део свог опуса испунио духовним композицијама - међу којима су и бројне мисе, ораторијуми и Реквијем у це молу.
Иако га је компоновао 1804. године - 21 годину пре него што ће умрети - верује се да је Салијери свој Реквијем написао имајући у мислима сопствени погребни обред, на којем је дело и било изведено. Чврсти докази за такву тврдњу не постоје; ипак, између осталих, немачки музиколог, предавач и писац Рудолф Ангермилер, који је своју докторску тезу посветио Салијеријевом стваралаштву и животу, сматрао је да је Реквијем био „његов начин да се повуче из јавног живота композитора, обележавајући истовремено крај оперског стваралаштва и окретање црквеној музици и интимнијим музичким формама".
Судећи по типично италијанској кантилени, комплексним фугама и хорски изузетно ефектном ставу Dies Irae, чини се да је Салијери свој Реквијем наменио превасходно хорским извођачима.
Уредница емисије: Светлана Матовић
Коментари