Музика за филм

Овај криминалистички трилер најновије је остварење данског редитеља Николаса Виндинга Рефна, који је публици познат по филмовима Дилер, Буђење Валхале и Возач.

Само бог прашта  је помало мрачно али визуелно снажно остварење, приказано премијерно у главном такмичарском програму прошлогодишњег Канског фестивала, након чега није престало да изазива опречне реакције како код публике, тако и код критике.

Музичку потку потписује Клиф Мартинез, широј публици познат и као некадашњи бубњар састава Ред Хот Чили Пеперс. Иако за собом има двадесетак филмских партитура, Мартинеза у филмском свету највише везују за редитеља Стивена Содерберга, са којим је остварио успешне сарадње у филмовима Секс, лажи и видео траке, Путеви дроге и Соларис. Да ли због нетрадиционалног приступа компоновању филмске партитуре, који га највише разликује од стваралаца класичног музичког израза, или због своје специфичне звучне палете, Мартинез је често ангажован у, условно речено, мрачнијим филмским причама са израженим психолошким елементима. Такав је случај и са остварењем Само бог прашта редитеља Николаса Виндинга Рефна. Пратећи радњу филма која се одвија у сумњивим клубовима и мрачним улицама Бангкока, а на којима се кријумчарење дроге прикрива иза фасаде боксерског клуба, Мартинез потписује сведену и дискретну партитуру која је успешан пратилац како акционих, чак насилних призора, тако и ‘споријих' сегмената приче.

Уредница емисије: Светлана Матовић