Музика на двору Николауса Естерхазија

Франц Ксавер Хамер, немачки композитор и инструменталиста, убраја се у мање познате ауторе свог времена, а често се назива и последњим 'гамбистом', имајући у виду да је реч о виртуозу на виоли да гамба, инструменту чија је популарност нагло опала у другој половини 18. века. Хамер је рођен у градићу Етингену у Баварској, а у периоду између 1771. и 1778. године радио је као виолончелиста при двору Естерхазијевих у Ајзенштату и Естерхази, и то под руководством Јозефа Хајдна као капелмајстора. Сматра се да је у то време Јозеф Хајдн компоновао три концерта за виолончело и оркестар намењена Хамеру. У току Хамеровог намештења његова плата је више пута увећавана, што је поуздан знак да су његове вештине биле високо цењене на двору, па и од самог кнеза. Након службе у Естерхази, Хамер је био активан у аустријској престоници, где га, у периоду од 1776. до 1813. године, проналазимо као члана Друштва бечких музичара.

Антон Крафт, виолончелиста и композитор, рођен је 1749. године у градићу Рокицани у Чешкој, а у Прагу је студирао музику и филозофију. Кнез Естерхази ангажовао га је 1778. године као виолончелисту изврсног виртуозитета, и у његовој служби остао је до распуштања оркестра, после кнежеве смрти, 1790. године. Током боравка на двору Николауса Естерхазија, Крафт је учио вештину компоновања од Хајдна. Његове сонате за виолончело опус 1, објављене у Бечу 1790, настале су 80-их година 18. века у Естерхази под снажним утицајем Хајднових достигнућа у инструменталним жанровима. Посебно је видљив Хајднов утицај у односу према музичким конвенцијама и у владању ефектом изненађења.

Аутор емисије: Срђан Атанасовски