18. век

Музика за фортепиано Ивана Прача и Дмитрија Бортњанског.

Крајем 18. века у Русији су почеле да се интензивније пишу композиције за фортепиано и друге претече модерног клавира, које су полако почињале да бацају сенку на чембало и клавикорд. Најранија музика за клавир у почетку се повезивала са обрадама руских и украјинских традиционалних песама, а компоновали су их како руски композитори, тако и они који су само радили у Русији. У вечерашњој емисији, слушаћете дела Ивана Прача и Дмитрија Бортњанског.
Прач је заузео високо место у историји руске музике када је 1790. године објавио збирку Руских народних песама за глас и клавир, коју су користили бројни композитори у потрази за фолклорним звуком. Најпознатије примере цитата ових мелодија налазимо код Глинке, у композицији Камаринскаја, потом у операма Мусоргског и Римског-Корсакова, а што је још занимљивије, и у Бетовеновим квартетима опус 59 посвећеним кнезу Разумовском. Слушаћете Соната у Це-дуру и Рондо у Еф-дуру овог композитора.
Две сонате Дмитрија Бортњанског, које ћемо такође емитовати, део су збирке "Албум комада за инструменте са диркама", која је изгубљена. Оне су касније објављене у различито време, али су биле популарне због тема чије мелодије обилују елементима руског и украјинског фолклора. Формално су ближе сонатинама, али је и у овој краткој форми заступљен интензиван и динамичан развој материјала. У техничком смислу немају велике захтеве будући да је Бортњански више пажње посветио мелодијској експресији и лепоти израза у духу класицистичких мињатура.
Изводи Алексеј Љубимов, фортепиано.

Уредница емисија Сања Куњадић

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом