Музика на двору Николауса Естерхазија

Међу највећим музичким пасијама Николауса Естерхазија била је италијанска комична опера, коју је више ценио од озбиљне опере и у којој је далеко више уживао. Године 1766. кнез је започео изградњу амбициозне палате у Естерхази, данашњем Фертеду, често називане „мађарским Версајем", у оквиру које је подигао и потпуно функционалну оперску сцену. У току осме деценије XVIII века опера у Естерхази се могла по броју извођења у току сезоне, али и по квалитету продукција, упоредити са операма у европским престоницама. У овом периоду, руковођење новим музичким позориштем у дворцу било је једно од основних Хајднових задужења. За потребе премијерних извођења на сцени у Естерхази Хајдн је написао око 10 оперских остварења, махом комичног жанра, те прерадио низ дела других аутора. О квалитету продукције комичне опере сведочи и анегдота према којој је царица Марија Терезија, приликом посете дворцу, присуствовала и извођењу Хајднове бурлеске Откривена превара. По повратку у Беч, изјавила је да када жели да слуша добру оперу она иде у Естерхазу. Структура и стил Хајднових комичних опера писаних за позориште палате у Естерхази били су директно условљени укусом кнеза Николауса. Забележено је да је имао склоност према елаборираним аријама, или, Хајдновим речима: „кнезу ништа није било превише дуго". Занимљиво је да су се у том тренутку тенденције у опери буфи кретале ка скраћивању арија и гранању финала, тако да Хајднове опере из 70-их година XVIII века одиста представљају својеврсно одступање у развоју италијанске комичне опере. Одиста, када је Хајдн касније био замољен да неку од својих опера постави у Прагу, одбио је уз изговор да је реч о делима писаним са превише обзира према сасвим локалном музичком укусу, и да на широј сцени Европе не би наишла на одобравање.

У вечерашњој емисији, слушаћете одломке из опере буфе Случајни сусрет (L'incontro improvviso) Јозефа Хајдна, коју је композитор премијерно поставио у Естерхази 1775. године, поводом четвородневне посете надвојводе Фердинанда I, хабзбуршког управника Милана. Либрето за оперу је адаптирао Карл Фриберт, који је уједно и тумачио главну тенорску ролу, и то на основу либрета француске опере-комик Луја Иртоа Данкура на који је једанаест година раније Кристоф Вилибалд Глук написао истоимено дело за бечко дворско позориште. Радња опере одвија се у Египту и представља сведочанство о европској фасцинацији оријенталним Отоманским царством. Принц Али трага за отетом персијском принцезом Рецијом, коју случајно среће у Каиру, те њих двоје, уз помоћ довитљивих слугу, покушавају да заједнички побегну из руку египатског султана. Почетак првог чина обележава комична појава Каландра, припадника дервишког реда који се окренуо просјачењу и открива чари безбрижног живота скитнице на Оријенту Алијевом слуги Осмину. Терцет принцезе Реције и њених двеју слушкиња, Балкис и Дардане, такође у првом чину, издваја се као један од музичких врхунаца Хајднове опере. У оквиру другог чина истичу се елабориране арије у којима су представљени ликови принцезе Реције, принца Алија и слушкиње Балкис. Посебно је занимљива арија принца Алија, писана у сонатном облику и моделирана по узору на херојске арије из опере серије.

Аутор Срђан Атанасовски