Хајке Карге: Југославија - сећање у камену

У овој књизи Карге (1970) разматра тему колективног памћења Другог светског рата у социјалистичкој Југославији. То је, заправо, скраћена и прерађена верзија њене докторске дисертације која је настала на Институту Европског универзитета у Фиренци, на Одељењу за историју, а објављена је на немачком 2010. године.

Сматра се, каже Карге, да су уочи распада Југославије и током рата, „особености југословенског памћења и заборављања, као и сећања на Други светски рат која су била под патронатом државе и које је држава ограничавала, у пресудној мери оставиле печат на политичку реторику и идеолошке манипулације. Али, упркос свему томе, досад није било покушаја да се направи обухватна емпиријска анализа социјалних пракси које су током четири деценије биле карактеристичне за начин на који се чувало сећање на рат, и за то како се рат памтио у Југославији."

Објашњење за насилни слом државе Југославије "морамо да потражимо анализом потенцијала развоја и граница развоја саме те државе. 'Утвару национализма', која је деведесетих година тако страшно пустошила територију некадашње Југославије, није изнебуха пробудио губитак државног, привредног и политичког легитимитета који је наступио са смрћу Тита. Управо супротно, њу је, упркос табуизацији коју је званична политика наложила зарад обуздавања те сабласти, у великој мери хранила и у животу одржавала сама та политика. Стога, у контексту овог рада више смисла има да повезаности моћи и памћења не приђемо телеолошки, из перспективе распада државе током деведесетих, већ да заиста у центар ставимо Други светски рат на југословенском тлу - све оно што је у јавности о њему саопштавано, како је то чињено, како је у пракси чувано сећање на његове жртве и хероје."

У трећој емисији циклуса, 22. јануара, објавићемо део поглавља „Спомен парк Крагујевац: Цивилне жртве су хероји?"

Данањи спомен парк у Шумарицама, како ауторка подсећа, није истоветан са оним што је изворно за то место планирано, припремано и најављивано. „Крагујевачки октобар" је првобитно „у званично инсценирано сећање на рат укључен у облику патриотске нарације о херојима", а не као сећање на велико страдање Крагујевчана и саме жртве. Агитпроп комисија ЦК КПЈ је 1949. године чак забранила приказивање првог снимљеног филма о овом масовном злочину и „филмски материјал уништила управо зато што у филму о догађајима из октобра 1941. партизани нису приказани као хероји".

„Ово није место жалости!" - писало је у плану политичког руководства, „него у првом реду споменик херојства и револуционарности радничке класе и осталих грађана који су храбро дали своје животе у ослободилачкој борби."

Уредник: Ђура Војновић