Музика из филмова Франсоа Озона

У филму Пет пута два из 2004. године, Озон доноси пет прича о успонима и падовима једног младог брачног пара, али их хронолошки излаже ретроградно. Он се одлучује за овакав редитељски поступак, јер сматра да такав начин приповедања генерише саспенс: „Мислио сам да је то добар начин за долажење до истине, једно луцидно читање приче овог пара кроз њихове разлике, блискост, љубоморе, ривалитете, одбојност и привлачност. Како се враћамо уназад, кроз време, форма постаје 'лакша' и идеализованија, тако да сам се током снимања шалио да ћемо почети са Бергманом а завршити са Лелушем". Музику за овај филм потписује Озонов стални сарадник - Филип Ромби, компонујући изразито лирске теме. Без обзира да ли је водећа мелодија поверена клавиру, гитари, па чак и оркестру, Ромби се задржава у оквиру камерног, интимног звучног израза.

У другом делу емисије, можете чути теме из филма Ејнџел. Необична мешавина социјалне сатире и пириод мелодраме доноси животну причу талентоване младе списатељице у викторијанској Енглеској - Ејнџел Деверел. Озон је, у време снимања филма, био под великим утиском музике коју је Френк Скинер компоновао за филмове Дагласа Сирка из 40-их и 50-их година прошлог века, тако да сугерише Ромбију да његова партитура буде својеврстан омаж не само Скинеровој музици, већ и другим великим мајсторима који су обележили златно доба Холивуда, попут Макса Штајнера, Франца Ваксмана и Ериха Корнголда. Вођен таквом идејом, Ромби компонује партитуру у којој се раскошне оркестарске теме смењују са оним камернијим, најчешће повереним гудачима и клавиру.

Уредница емисије: Светлана Матовић