Клавирске метморфозе

Симеон Тен Холт је рођен 1923. године у Бергену. Године 1949. одлази у Париз где студира композицију на Екол Нормал код Артура Хонегера и Даријуса Мијоа. Током ране стваралачке фазе композиције је базирао на принципима серијализма, а бавио се и електронском, импровизационом музиком, као и музичким позориштем. Касних седамдесетих година прошлог века развио је свој индивидуални композициони стил који се темељи на консонантним сазвучјима, брижљивој промени ритмичких образаца уклопљених у механизам опсесивне и хипнотички репетитивне изградње музичког тока. Музички речник Тен Холта јесте монолитан и статичан, али се у њему појављују и хармонске суптилности, развијене мелодијске линије, као и изненадни драматични одсеци каратеристични за позни романтизам. Такође, упркос изградњи форме понављањем малих музичких ћелија, некој врсти дигитализације музичког тока, композиције Тен Холта су флуидне, са драматургијом која оставља утисак органског израстања. Његова најзначајнија остварења су опсежне минималистичке композиције, намењене великом броју клавира, у којима је звук сваког од инструмената понаособ уклопљен у свеукупни звук ансамбла, обавијен резонанцом и богатством аликвотних тонова.

Прва и најчешће извођена Тен Холтова композиција у овом стилу јесте Канто остинато, написана у периоду од 1976. до 1979. године. Према композиторовим упутствима, идеалан извођачки апарат за ово дело јесу четири идентична концертна клавира, иако у извођењу може учествовати различит број инструмената са диркама. Тонови су одређени, али извођачи доносе одлуку о динамици, фразирању, артикулацији, регистрима, алтернативним пасажима - где је понуђено, као и о броју понављања. Трајање композиције отуда није фиксирано.

Ауторка Бранка Поповић