Наука и савремени универзитет (1)
У циклусу НАУКА И САВРЕМЕНИ УНИВЕРЗИТЕТ емитујемо излагања са истоименог научног скупа који је одржан новембра 2013. године на Филозофском факултету у Нишу. У првој вечерашњој емисији моћи ћете да чујете излагања Татјане Самарџије Грек о романима Мишела Уелбека и Свјетлане Огњеновић о драми Сема Шепарда.
Од Елементарних честица до Могућности острва Мишел Уелбек истрајно је сагледавао, како сматра Татјана Самарџија Грек, и сунчану и сеновиту страну научно-техничког раја којем тежи цивилизација Запада од ренесансе до данас. У Честицама месијанство науке подразумевало је превазилажење првог, односно, Божијег стварања, новим људским стваралаштвом; међутим, у потоњој Уелбековој дистопији под називом Могућности острва „нова раса" открива да уклањање патње и смрти, само по себи, не доноси и доживљај смисла живота. Зашто, пита се ауторка, у фикцији Мишела Уелбека са нестајањем патње нестаје и срећа, и да ли нам романописац нуди објашњење за „немогућности острва", односно, изолације и прибежишта? Кроз поређење двеју уметничких визија научно-техничког раја, она истражује средишњи проблем овог књижевног опуса - тему самоће.
У излагању о драми Проклетство гладне класе Сема Шепарда, Свјетлана Огњеновић анализира, реч по реч, изабрани наслов позоришног комада, приступајући Шепардовом рукопису као наставку угледне америчке традиције такозваног "црног реализма". Као Тенеси Вилијамс и Јуџин О Нил пре њега, и Сем Шепард бави се савременом америчком породицом, али са новијим проблемима у фокусу пажње - првенствено, темама конзумеризма, похлепе и експанзионистичким импликацијама „америчког сна".
Циклус је приредила Јасмина Арсеновић.
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари