Нормативизам - Џон Брум: Разлози

У овом тексту циљ Џона Брумa је да изнова постави питање о важности разлога, то јест да изврши извесну кодификацију појма разлога и да одреди његове границе. Аутор сматра да кључ за разумевање појма разлога лежи у разматрању питања како објаснити чињенице одређеног типа, такозване „треба-чињенице". Он настоји да утврди у каквој су релацији објашњења треба-чињеница са оним што би се сматрало разлогом да се учини оно што у реченици којом се изражава треба-чињеница стоји иза глагола „треба".
У другом делу текста Џон Брум објашњава разлику између две врсте нормативних разлога - савршених разлога и pro-tanto разлога. Незадовољан појмом савршених разлога, који су дефинисани као саме чињенице којима се објашњава зашто треба да се учини оно што се захтева, аутор даје опсежно аналитичко објашњење pro-tanto разлога. Брум пише: карактеристична улога коју pro-tanto разлози имају у објашњењу зашто ви треба да F састоји се у томе што се чињеница да ви треба да F објашњава чињеницом да разлози за F претежу над разлозима за не-F, и то на основу збирне функције.
Сходно томе, појам разлога инкорпорира два елемента: елемент нормативности и елемент објашњења. Ипак, многе треба-чињенице имају објашњења која нису вагајућа објашњења, па тако не укључују pro-tanto разлоге. Осим разлога, нормативни свет садржи особине различите врсте које аутор назива „нормативни захтеви" и који имају другачију логичку структуру од разлога; они су „требања" ширег опсега. Па ипак, они се често бркају са разлозима услед погрешног мишљења да се теоријско расуђивање бави разлозима за веровање, а практично расуђивање разлозима за намеравање. Напротив, расуђивање се бави испуњавањем разних нормативних захтева који постоје између веровања и намера, сматра Брум.

Текст, преузет из зборника Reason and Value: Themes from the Moral Philosophy of Joseph Raz који је штампан у издању Oxford University Press-а 2004. године, превела је с енглеског Бојана Ковачевић.

Уредница Тања Мијовић.