Виолинисткиња Жанин Јансен

После завршених студија виолине у класама Филипа Хиршхорна и Бориса Белкина, Жанин Јансен се на светској концертној сцени појавила 2001. године у улози солисте у Брамсом виолинском концерту са Шкотским националним омладинским оркестром, док је почетак њене интернационалне каријере означио наступ са Владимиром Ашкеназијем и Филхармонија оркестром у Лондону 2002. године. Овај наступ, широм јој је отворио врата сарадњама са највећим светским ансамблима попут Берлинске филхармоније, Чикашког симфонијског оркестра, Консертхебау орекстра и многим другим. У вртоглавом уметничком успону који је побрао симпатије како слушалаца, тако и музичке критике, Жанин Јансен је 2005. године указана част да отвори највећи светски фестивал, Би-Би-Си Промс. Ова млада уметница, међутим поред примарног концертантног деловања посвећена је и музицирању у камерним ансамблима, те још од 1998. године делује као редовни учесник концертног циклуса Спектрум под покровитељством Берлинске филхармоније, специјализованог за представљање камерне музике. Жанин Јансен је нарочито активна у дуу са пијанистом Итамаром Голаном са којим је протеклих сезона одржала турнеју у великом броју европских градова.

Ова виолинисткиња је ексклузивни уметник дискографске куће Дека, за коју је снимила укупно дванаест албума, од којих су нека награђена Платинумским диском, признањем за најпродаванији албум класичне музике у Холандији. Добитница је бројних награда, међу којима се истичу награда Ехо која јој је додељена чак три пута – за албум са делима Вивалдија објављен 2006. године, затим за албум са делима Менделсона и Бруха 2007. године, као и за снимак концерата Бетовенова и Бритна, који је 2010. године понео апсолутну награду за албум године. Међу осталим признањима треба истаћи и најзначајнију нагарду коју јој је за изузетан допринос у пољу уметности доделило Министарство културе Краљевине Холандије.

Виолинисткиња страсног темперамента, Жанин Јансен посебно је успешна у драматском обликовању музичког материјала који оживљава енергичношћу и инсистирањем на тамнијим бојама тонског спектра виолине, поступцима које је посебно сугестивно применила у тумачењу Дворжаковог концерта за виолину и оркестар у а-молу којем посвећујемо емисију.

Уредник емисије: Стефан Цветковић