Музика на двору Николауса Естерхазија
У другој емисији из циклуса који приређујемо поводом 300 година од рођења угарско-хабзбуршког племића и мецене, кнеза Николауса Естерхазија Величанственог, слушаћете одломке из опера сериа Фердинанда Бертонија и Јозефа Хајдна
Један од најекстравагантнијих подухвата Николауса Естерхазија као градитеља и мецене било је заснивање опере у својој новоизграђеној палати у Естерхази. Кнез је улагао огромна финансијска средства у ову престижну уметност, а оперске продукције у Естерхази могле су да се мере са продукцијама на водећим дворовима европских суверена. У периоду од 1776. до 1790. године једна од основних дужности Хајдна било је управо постављање оперских представа на овој новој позоришној сцени. Међу најзанимљивијим италијанским озбиљним операма које је Хајдн поставио у Естерхази била је опера Орфеј и Еуридика Фердинанда Бертонија. Бертонијев Орфеј настао је на исти Калцабиђијев либрето на који је написана и чувена Глукова 'реформисана' опера, и први пут је изведен у Венецији 1776. године.
Извођење у Естерхази 1788. године сведочи да је и оперска публика у овом релативно провининцијалном центру била упозната са најновијим тековинама 'реформе' италијанске опере. Занимљиво је да се Хајдн није одлучио да постави чувено и утицајно Глуково остварење, већ се определио за мање познат Бертонијев опус, који одликује изражени лиризам и деликатна италијанска белканто линија школе кастрата. У другом чину Калцабиђијеве и Бертонијеве опере Орфеј се суочава са Фуријама које покушава да умири својом аријом не би ли га пустиле у подземни свет, а затим, на Јелисејским пољима, позива духове да му врате његову Еуридику. У трећем, завршном чину, Орфеј изводу Еуридику из подземног света, али она не разуме због чега мора да га прати у тишини. Орфеј ће је ипак погледати и она ће поново умрети, али Амор ће се поново сажалити на заљубљени пар и заједно их вратити у свет живих.
Хајдново ангажовање као оперског импресарија подразумевало је и прилагођавање опера других композитора могућностима и квалитетима ансамбла у Естерхази. У складу са извођачком праксом свог времена, Хајдн је често, уместо извођења оригиналних нумера, писао нове, уметне арије за опере других композитора, прилагођавајући на тај начин вокалне деонице улога певачима који су били ангажовани на двору принца Естерхазија. Тако је, приликом постављања опере Ифигенија на Тауриди Томаза Траете 1786, Хајдн написао нову арију за улогу Ореста, док је за поновно извођење своје опере Акид и Галатеја 1773, која такође припада жанру озбиљне италијанске опере, Хајдн пак написао нову арију за басовску улогу.
Срђан Атанасовски
Коментари