Хајке Карге: Југославија – сећање у камену

Хајке Карге (1970) делује на Универитету у Регенсбургу, у Немачкој, и бави се пре свега културном и друштвеном историјом југоисточне Европе у 19. и 20. веку. Ова књига је, заправо, скраћена и прерађена верзија њене докторске дисертације која је настала на Институту Европског универзитета у Фиренци, а објављена је на немачком 2010. године.

Сматра  се, каже Карге, да су уочи распада Југославије и током рата, „особености југословенског памћења и заборављања, као и сећања на Други светски рат која су била под патронатом државе и које је држава ограничавала, у пресудној мери оставиле печат на политичку реторику и идеолошке манипулације. Али, упркос свему томе, досад није било покушаја да се направи обухватна емпиријска анализа социјалних пракси које су током четири деценије биле карактеристичне за начин на који се чувало сећање на рат, и за то како се рат памтио у Југославији."

Управо осветљавању поменутих пракси посвећен је рад Хајке Карге. Њено је уверење да објашњење за насилни слом државе Југославије "морамо да потражимо анализом потенцијала развоја и граница развоја саме те државе. „Утвару национализма", која је деведесетих година тако страшно пустошила територију некадашње Југославије, није изнебуха пробудио губитак државног, привредног и политичког легитимитета који је наступио са смрћу Тита. Управо супротно, њу је, упркос табуизацији коју је званична политика наложила зарад обуздавања те сабласти, у великој мери хранила и у животу одржавала сама та политика. Стога, у контексту овог рада више смисла има да повезаности моћи и памћења не приђемо телеолошки, из перспективе распада државе током деведесетих, већ да заиста у центар ставимо Други светски рат на југословенском тлу - све оно што је у јавности о њему саопштавано, како је то чињено, како је у пракси чувано сећање на његове жртве и хероје."

У првој емисији овог циклуса, 8. јануара, објавићемо део уводног поглавља „Сећања у камену", а већ наредне среде део књиге у којем Карге разматра и ова питања: Зашто је Сутјеска изабрана за централно место партизанског херојства, зашто Јасеновац и Сремски фронт нису постали општејугословенска места сећања, зашто је Александар Ранковић говорио о недостатку туристичке перспективе Јасеновца и околине, зашто Јосип Броз Тито никада није посетио то место највећег страдања?...

Уредник: Ђура Војновић