Наука и савремени универзитет – Говори Јован Пејчић (1)

У студији под називом Његош, или како везати учену уметност за народни дух и за свет, Јован Пејчић бавио се тумачењима Његошеве уметности из визуре Пере Слијепчевића, и то на основу једанаест Слијепчевићевих текстова који су настајали у периоду од 1925. до 1952. године. Мада нема  аспекта Његошевог стваралаштва којег се у својим радовима Слијепчевић није дотакао, сматра Јован Пејчић, све његове анализе и судови водили су ка контекстуалном разумевању и објашњавању мисаоно-поетских вредности Луче микрокозме и Горског вијенца. Ово се нарочито односи на Слијепчевићев избор да значења поменутих остварења сагледа у компаративном кључу - у односу на Свето писмо или у односу на Платона, Дантеа, Шекспира, Милтона, Гетеа, Бајрона и Шилера, између осталих.

Дубравка Поповић Срдановић говорила је о теми Космополитски аспекти поезије Вилијама Карлоса Вилијамса. Постало је уобичајено, сматра ова ауторка, да се у књижевним историјама Вилијамс процењује као "најамеричкији" међу великим песницима XX века, односно, као изразити представник америчке локалности. Томе насупрот, у овом раду наглашавају се различити космополитски аспекти те поезије - наслови песама, избор тема, лица и предела који су нашли место у Вилијамсовој лирици - да би се довео у питање наведени стереотипни суд. Посебна пажња посвећена је песмама Форду Мадоксу Форду на небу и Елегија за Д. Х. Лоренса.

Циклус је приредила Јасмина Арсеновић.