Опера
Рихард Вагнер: Тристан и Изолда (3. чин)
Пратићете завршни, трећи чин Вагнеровог монументалног дела "Тристан и Изолда" који је забележен, 27. јула ове године, на специјалном извођењу у оквиру овогодишњег ПРОМС фестивала. Роберт Дин Смит наступа као Тристана, а Изолду пева Виолета Урмана. Курвенал и Брангена су Боаз Даниел и Михоко Фуџимура. Мелота изводи Дејвид Вилсон-Џонсон, док је Краљ Марке - Квангчул Јоун. Хором и Симфонијским оркестром Би-Би-Сија диригује Семјон Бичков.
У врту дворца својих предака спава рањени Тристан. Поред њега седи Курвенал, а у даљини се чује тужна мелодија фруле. Пастир пита Курвенала шта је са његовим господаром, на шта му он одговара „да га само Изолда може спасити». Због тога моли пастира да засвира веселу мелодију чим опази Изолдин брод. Тристан се буди и присећа своје љубави, док његова жудња за животом и страст према смрти постају једно. Када схвати да се Изолда приближава, кида своје завоје желећи да је, као после борбе са Моролдом, дочека са раном која крвари. Остајући потпуно без снаге, он умире у Изолдином наручју, а она пада у несвест. Пастир доноси вест да пристиже и други брод, на коме су Марке и Мелот који су пошли за Изолдом. У борби са Маркеовим људима, Курвенал убија Мелота али и сам задобија смртне ране. Узбуђен, Марке се надноси над мртвима, Брангена му је признала шта је учинила и он жели да уједини несрећне љубавнике. Изолда се буди, примећујући једино свог вољеног. Она пева чувену сцену Љубавне смрти своју трансфигурацију и последње, заносно величање Тристана. Падајући над телом вољенога, Изолда ступа у мистичну унију са Тристаном, чиме се опера завршава.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари