Рихард Вагнер: Тристан и Изолда (2. чин)

Емитујемо снимак другог чина Вагнеровог монументалног дела Тристан и Изолда који је забележен, 27. јула ове године, на специјалном извођењу у оквиру овогодишњег ПРОМС фестивала. Роберт Дин Смит наступа као Тристан, а Изолду пева Виолета Урмана. Курвенал и Брангена су Боаз Даниел и Михоко Фуџимура. Мелота изводи Дејвид Вилсон-Џонсон, док је Краљ Марке - Квангчул Јоун. Хором и Симфонијским оркестром Би-Би-Сија диригује Семјон Бичков.
Настанак музичке драме Тристан и Изолда, једне од најлепших љубавних прича на оперској сцени, данас се везује пре свега за Вагнерову романсу са Матилдон Везендок. Иако је сама тематика свакако била последица Вагнерове опчињености женом његовог пријатеља, сам Вагнер је, у свом есеју Музика будућности, написао да је истовремено желео и да напише дело које би било интересантно некој од оперских кућа. Ова опера се у историји музике сматра прекретницом у ослобађању хармоније и утире пут за настанак музичког модернизма и развој музичког језика тако различитих композитора као што су Дебиси и Шенберг.

Други чин Тристана и Изолде започиње на тераси дворца у Корнволу. Изолда нестрпљиво очекује вече и сусрет са Тристаном, али је Брангена забринута. Она не верује Тристановом пријатељу Мелоту, који је уговорио ноћни лов како би помогао Тристану и Изолди да се сретну. Љубавници се у заносу предају својим осећањима. Дан, који их раздваја и присиљава на одрицање, представља за њих симбол омрзнутог привидног живота у којем господаре слава, частољубље и грамзивост. Насупрот томе, ноћ је за њих простор љубави и весник смрти која ће им омогућити да напокон буду заједно. Њихов љубавни дует прекида Курвенал који најављује неочекивани долазак дворјана. Брангена штити Изолду, док се Мелот хвали како је својим лукавством сачувао краља од срамоте. Марке је тужан јер му је увреду нанео највернији и најоданији од свих витезова. Тристан тада позива Изолду да пође са њим у царство смрти, што она прихвата. Када дотакне уснама њено чело, Мелот у бесу посеже за мачем, а Тристан, без жеље да се брани, допушта да му нанесе смртну рану.

Уредница Ксенија Стевановић