Артур Лавџој: Велики ланац постојања

Синтагма "велики ланац постојања" дуго је била једна од најпознатијих у речнику западне филозофије, науке и рефлексивне поезије, а идеја која се данас изражава овом или сличним формулацијама спада у неколико најмоћнијих и најстабилнијих уверења у западној мисли. Не тако давно, заправо пре нешто више од једног века, означавала је општу схему свих ствари или описни назив за цео универзум и, као таква, нужно је предодредила савремене идеје о многим другим питањима. Циљ који је Артур Лавџој себи поставио при анализи представе о "великом ланцу постојања" је допринос историји идеја; а пошто се појам "историје идеја" често користи у ширем смислу од оног који је он имао на уму, његова студија започиње кратким прегледом порекла, сврхе и метода оваквог општег истраживања - од историје филозофије оно се, пре свега, разликује по карактеру јединица којима се бави. Мада се у великој мери ослања на исти материјал као и друге гране историје мишљења, и зависи од оног што се у тим областима већ урадило, историја идеја тај материјал организује на специфичан начин, доводи његове делове у нове односе и групације, и посматра их са становишта посебне сврхе. Може се рећи да је њен иницијални поступак, пише Артур Лавџој, аналоган са поступком аналитичке хемије: бавећи се историјом филозофских доктрина, на пример, она продире у строго индивидуалне системе и, ради својих циљева, разбија их на саставне делове који би се могли назвати идејама-јединицама. Укупни корпус доктрине било ког филозофа или школе готово увек је сложена и хетерогена скупина, и то често на начин који сам филозоф ни не наслућује. То није само једињење већ и нестабилно једињење, мада временом сваки нови филозоф обично заборавља ову меланхоличну истину. Један од резултата ове потраге за јединичним идејама требало би да буде сазнање о томе да је већина филозофских система оригинална и посебна не толико по компонентама које садржи, него по начину на који их комбинује.

Књигу Велики ланац постојања објавиће ускоро издавачка кућа Академска књига.

Текст чита Марица Милчановић.

Циклус је приредила Јасмина Арсеновић.