Велики интерпретатори – Вадим Рјепин
Виолиниста Вадим Рјепин изводи Концерт за виолину и оркестар у де-молу опус 44 Николаја Мјасковског, уз пратњу оркестра Марински театра под управом Валерија Гергијева.
Рођен 1971. године у Новосибирску, Вадим Рјепин је виолину почео да учи са пет година, да би након свега шест месеци одржао и свој први јавни наступ. Као музички вундеркинд Рјепин је брзо напредовао, а већ у једанаестој години осваја златну медаљу на такмичењу Вијењавски, након чега су уследили његови дебитантски концерти у Москви и Санкт Петербургу. Године 1985, у којој ниже наступе у великим музичким престионицама света попут Токија, Минхена, Берлина и Хелсинкија, започиње његова шира међународна афирмација, а већ у следећој сезони, у својој седамнаестој години, Рјепин први пут наступа и пред публиком Карнеги хола. Вртоглави успон у сам врх светског виолинизма, само је потпомогла победа коју је остварио на такмичењу Краљице Елизабете у Бриселу, најпрестижнијем конкурсу за виолинисте. Она је потврдила висок уметнички квалитет његовог извођаштва, отварајући му врата за наступе са најеминентнијим оркестрима света попут Берлинске филхармоније, Бостонског, Лондонског и Чикашког симфонијског оркестра, Њујоршке филхармоније и другима, као и сарадњама са водећим извођачима попут Владимира Ашкеназија, Пјера Булеза, Сеиђија Озаве, Владимира Федосејева.
Делујући као један од најактивнијих виолиниста данашњице, Рјепин је изградио широки репертоар који обухвата дела аутора у распону од барокне епохе, па до композитора двадесетог века. Поред солистичког деловања, Рјепин је окренут и камерном музицирању, остваривши дугогодишње сарадње са Мартом Аргерич, Јевгенијем Кисином и Мишом Мајским, са којима је наступао и на бројним музичким фестивалима, а са Николајем Луганским реализовао је и албум са Сонатама за виолину и клавир Франка, Грига и Јаначека, који је понео награду Би-Би-Сија за најбоље издање камерне музике у 2011. години. Иначе, Рјепинову богату дискографију, која између осталог обухвата и остварења Бетовена, Брамса, Моцарта, Прокофјева, Шостаковича, Мјасковског и других стваралаца, чини неколико десетина албума објављених у продукцији издавачких кућа Ерато, Филипс и Дојче грамофон.
Коментари