Век хармонике
Представићемо интерпретације једног од данас најцењенијих уметника на хармоници – Мике Ваиринена. Слушаћете нумере са албума "Мистерија" који је објаво фински Институт за хармонику 2009. године: "Затишје" опус 68 финског композитора Јунија Каипаинена, Сонату за хармонику број 1 под називом "Ултра" Пава Корпијакоа и Сонату број 7 под називом "Мистерија" Анатолија Кусјакова.
Фински уметник Мика Ваиринен почео је да свира хармонику са само 5 година, а први професор и најважнија личност у његовом музичком развоју био је Тапани Луојус. Школовање је наставио на Конзерваторијуму Тампере, а потом на Академији Сибелијус, на одељењу за младе таленте. Већ са 12 година свирао је дела Золотарјова и Семјонова, која се сматрају захтевним за тај узраст. Први реситал одржао је 1985. године са само 17 година и од тада активно наступа као солиста и камерни музичар широм Европе, Сједињених Америчких Држава, Кине и Јапана. Ваиринен је први хармоникаш који је учествовао на "Пабло Касалс Фестивалу" у француском граду Праду, а 2007. је одржао први хармоникашки реситал у познатој Златној дворани Бечког Музикферајна.
Мика Ваиринен је, поред хармонике, студирао оргуље и клавир, а како је и љубитељ танга, желео је да осети оригинални звук овог плеса те је савладао свирање на бандонеону. Ипак, овај свестрани уметник истиче да је бандонеон његов хоби а да му је професија хармоника.
Ваиринен активно сарађује са водећим светским композиторима. Инспирисао је многе финске ауторе да открију техничке и уметничке димензије хармонике. Премијерно је извео камерни коцерт Метаморфозе Пава Копријакоа на Фестивалу камерне музике у финском градићу Кухмо 2005. године, као поруџбину овог фестивала. Три године касније, на Краљевској музичкој академији у Лондону, премијерно је извео последње дело чувеног руског композитора Анатолија Кусјакова Сонату број 7 - Мистерија, коју му је аутор и посветио. Кусјаков је овом речју желео да искаже тајну својих осећања и приступа животу, а инспирација су му била дела француског писца Сагана. Соната Мистерија је, у звучном погледу, једно од најсветлијих и хармонски најскладнијих дела позног композиторског периода Анатолија Кусјакова.
Мика Ваиринен је каријеру педагога започео у Клагенфурту, а од 1999. године ради на Академији Сибелијус Универзитета уметности у Хелсинкију. Са најбољим ученицима из Србије више пута је радио на семинарима у оквиру Летње школе хармонике у Крагујевцу. Такође, члан је жирија на најважнијим светским такмичењима за хармоникаше као што су Светски куп, Пекиншки фестивал хармонике, Интернационално такмичење за класичну хармонику Антони Гала-Рини и другим.
Аутор емисије: Марија Шекуларац
Коментари