Електронски студио

Незадовољан студијама композиције код Месијана, Клод Балиф је педесетих година инспирацију за своје стваралаштво потражио у Дармштату. Познанства са водећим европским композиторима тог времена одразила су се на његову поетику, резултирајући особеним Балифовим методом компоновања и анализе који сједињује тонално и серијално мишљење, названим метатоналност. Истовремено, Балиф се прикључио и Групи за музичка истраживања Пјера Шефера, где је свој опус обогатио са неколико значајних остварења из области конкретне музике.
Међу тим делима је и композиција Тачке, покрети, настала 1962. године. Као што назив имплицира, музички ток је састављен од перкусивних и континуираних звукова насталих ударањем или трењем металних објеката. Постепеним мењањем густине звука Балиф је створио целину медитативне атмосфере која протиче у својеврсном дијалогу између два звучна слоја, који се условно могу описати као ритмички и линеарни, односно, мелодијски.
Дело Антитеза Мауриција Кагела сврстава се у корпус његових театарских радова. Композиција је намењена једном извођачу који на сцени према свом нахођењу бира покрете и акције које ће извести из унапред задатог „фонда" гестова, аналогно алеаторичком поступку у музици. С друге стране, трака на коју је снимљен музички сегмент доноси широку палету звукова, од уличне граје до синтетичких тонова, који се током дела интегришу и трансформишу у нове звучне догађаје. Композиција је инспирисана стваралаштвом Џона Кејџа, а како истиче аутор, њен циљ је да публика сама пронађе везу између звука и покрета, као и да скрене пажњу на сценичност музике и њену повезаност са случајним звуковима који је окружују.
Дело Седам студија организма компоновао је Шарлемањ Пелестајн, који је током шездесетих година значајно допринео афирмисању новог, редукционистички усмереног погледа на електроакустичко стваралаштво. Насупрот импресивним синтетичким креацијама, серијализму или конкретној музици тог времена, овај аутор је понудио наизглед једноставан континуирани звук, готово бескрајног трајања, који се поступно трансформише. Седам студија организма засноване су на експозицији кратког непроменљивог синтетизованог звука, који неколико секунди након јављања започиње своју трансформацију и утапање у окружење. Променом ширине пропусног опсега филтера и синтезом наслојавањем, овај аутор креира звучни ток сачињен једино од манипулација тембром.

Фостелово интересовање за електро-акустичко стваралаштво подстакнуто је сусретом са Штокхаузеном, са којим је сарађивао у студију у Келну. Како је Фостел раније већ почео да ради са својим де-колажима, инсталацијама насталим цепањем постера и неуобичајеном употребом покретних предмета из реалности, упознавање са сличним могућностима које пружа електронски студио навело га је да у своје хепенинге са телевизорима, под наизвом Електронски деколаж, хепенинг соба, укључи и звучну компоненту. Она је сачињена од модификованих звукова насталих трењем баштенских алатки које померају електромотори повезани на телевизоре. Звуци које посетиоци чују и иницирају својим покретима, непосредно се процесуирају и мењају према рачунарском алгоритму који сензорима управља и сликом на телевизорима. Рад је представљен на Венецијанском бијеналу 1968. године.

Аутор емисије Милан Милојковић