Музика за чембало

Свелинк је био најпознатији холандски композитор прве половине 17. века и један од аутора који је највише утицао на развој музике у северној Европи овог доба. Његов опсежан корпус за инструменте са диркама био је добро познат савременицима у Енглеској, централној Европи и северној Италији, али је током 17. века његова музика почела да губи на популарности. Тек је средином 19. века, на таласу снажног националног покрета којим је оформљен јасан културни идентитет Холандије, стваралаштво овог мајстора поново откривено и стављено у исти ранг са остварењима Рембранта, Вермера, Хофта и Фондела. Великој популаризацији допринело је штампање Свелинковог целокупног опуса, између 1894. и 1901. године, које је током 20. века претрпело озбиљне ревизије, будући да су откривена нова дела, али и елиминисана она која су погрешно била приписана овом аутору. Композиције које ћете вечерас слушати, објављене су у последњем штампаном издању Свелинкових сабраних дела 1968. године.

Иако сам Свелинк није прецизно назначавао која дела су намењена извођењу на оргуљама, а која на чембалу, постојала су неписана правила којима се руководио Тон Копман, снимајући четвороструки компакт диск са композицијама овог аутора. Наиме, иако би се теоријски сва дела могла изводити на оба инструмента, пре свих фантазије и токате, било је уобичајено да се варијације на химничне теме изводе на оргуљама, док су за чембало биле прикладније варијације на световне песме и игре. Известан дуализам може се приметити и у погледу утицаја који су на Свелинков опус имала дела италијанских, тачније венецијанских и енглеских аутора. Његове фантазије и ричеркари настајали су под утицајем музике Андрее Габријелија и Клаудија Мерула, док су варијације на световне песме и игре често рађене по узору на остварења Вилијема Берда, Џона Була и Орланда Гибонса. Међутим, оно што Свелинка одваја од композитора тог доба, је способност синтезе ових утицаја, али и иновације, која се посебно примећује на пољу фантазија и варијација на химничне теме. На тај начин, он је дао импулс развоју ових форми и у њима у пуној снази исказао свој стваралачки гениј.

У емисији ћете слушати комаде забележене на првом од четири компакт диска са музиком за инструменте са диркама Јана Питерсона Свелинка, које је Тон Копман снимио 2001. године.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић