Грамофонија
Концерти за чембало и оркестар у Де дуру и А дуру Јохана Себастијана Баха (BWV 1054 и BWV 1055) у извођењу Зузане Ружичкове и Прашких камерних солиста под управом Вацлава Нојмана. Плочу је 1967. године објавила чешка продукцијска кућа Супрафон.
Богата дискографска каријера Ружичкове започела је пет година пре објављивања овог издања, албумом на којем је забележено њено извођење Бахових Голдберг варијација. Чешка чембалисткиња је средином шездесетих година пре свега била активна на концертним подијумима, али је и поред тога остварила запажена тумачења Бахових концерата и соната за чембало. Чини се да је 1967. година била преломна у студијској каријери Ружичкове, будући да је те године објавила чак пет плоча - три са Баховом музиком и по једну са делима Купрена, односно комадима енглеских аутора. Тумачење концерата за чембало старог немачког мајстора, које вечерас слушате, одредило је даљи ток активности Зузане Ружичкове, с обзиром да је током седамдесетих и осамдесетих година ова уметница снимила све Бахове чембалистичке композиције.
Чешка дискографска Супрафон кућа је у време објављивања ове плоче већ био позната по свом асортиману врхунских снимака композиција за чембало. Још из моно ере педесетих година и првих снимака ове куће на 33 обратаја, Супрафонови снимци ремек-дела чембалистичке литературе заузимају сам врх тадашње продукције. Са појавом Ружичкове, ова позиција је додатно учвршћена на тржиштима са обе стране „гвоздене завесе". Иако је конкуренција била веома јака - поменимо само да је Дојче грамофон је тих година у својим редовима имао Ралфа Киркпатрика - чешки издавач је ипак успео да избори примат у овој области. То је постигнуто не само беспрекорним интерпретацијама већ и веома прецизним и добро осмишљеним стерео снимцима, на којима су тонови чембала, иначе по својој природи веома деликатни, добили просторну димензију и присутност која се до тада није могла чути са пластичних носача звука.
Аутор емисија Милан Милојковић
Коментари