Трибине – О делу Милана Ранковића

Милан Ранковић је био естетичар и социолог културе и уметности. Објавио је више од четрдесет књига, бројне студије и есеје у домаћим и страним часописима. Аутор је романа, приповедака, као и збирки песама. Са округлог стола који је посвећен Ранковићу издвојили смо излагања Сретена Петровића и Дивне Вуксановић.

Сретен Петровић истиче да Ранковићево бављење литературом треба да посведочи да се питањем естетике бавио човек истанчаног литерарног сензибилитета о чему сведочи његово целокупно књижевно дело. „Његовим радовима привукла ме је најпре његова основна оријентација, теоријски прецизно артикулисана позиција која је садржана у његовом првенцу, његовој првој обимној књизи из естетике, Свет уметности. Треба нагласити да је реч о делу с почетка шездесетих година, које се појавило у време када се није преферирала вишедимензионалност, односно естетска гласност; тако да је ова књига била израз снажно мотивисаног опредељења аутора за концепт аутономије уметности и уметника".

Дивна Вуксановић је, пак, у свом излагању говорила о оном аспекту дела Милана Ранковића који је донекле занемарен због тога што је он у јавности био више перципиран као књижевни стваралац или естетичар. „Његов допринос култури овог нашег поднебља искаче из те парадигме, јер је Ранковић битно допринео развоју социологије културе и уметности код нас. Он је био изразито сензитиван за дух свога времена. Осамдесетих година објавио је Општу социологију уметности и занимљиву и за оно време врло провокативну студију Сексуалност на филму и порнографија. Пишући о томе у то време, овај аутор је антиципирао појаву једног порнографског времена у којем ми данас живимо".

Уредница Оливера Нушић.