Мајстори барока – Франческо Манфредини

Разлог због којег је Манфредини данас готово невидљив у историји музике везан је за мали број сачуваних дела. Ипак, то не умањује значај овог композитора и виолинисте чије је деловање било везано пре свега за Болоњу.

Франческо Манфредини је рођен у Пистоји у музичкој породици. Од малена је добијао темељно формално знање, најпре на часовима виолине код Ђузепа Торелија, а потом изучавајући контрапункт код Ђакома Антонија Пертија. Као виолиниста провео је једно време у Ферари, а потом се доселио у Болоњу где је напредовао до члана оркестра славне Филхармонијске академије. У то време, око 1704. године, штампане су му прве композиције - серија од 12 камерних соната.

Око 1711. године Манфредини се сели у Монако, где је постао близак са владарем ове државице Антоаном И Грималдијем. Управо ту су настала Кончерта гроса опус 3 која ћете слушати у овој емисији. Након неколико година, Манфредини се вратио у Пистоју где је постао капелмајстор градске катедрале те је могао да се посвети писању ораторијума и других духовних дела.

У погледу стила, Мафредини је остао веран италијанском виолинском стилу Торелија, Пертија и других аутора који су деловали при базилици у Болоњи. Био је упознат са музиком Јохана Себастијана Баха, али она на њега није оставила траг који би се могао препознати у композиторском рукопису. Једини утицај који се види у Манфрединијевим делима, а да није везан за шире подручје Болоње, јесте виолински "глас" Антонија Вивалдија.

Уредница емисије Сања Куњадић