Лиризам Бена Мојзејвича

Рођен 1890. године у Одеси, у тадашњој царској Русији, Бено Мојзејвич се, након револуције из 1905. године, са породицом преселио у Лондон. У овом граду завршио је Гилдхол школу за музику, затим одлази у Беч где се усавршава у класи Теодора Лешетицког, једног од најпознатијих педагога романтичарске епохе. Овај натурализовани Британац руско-јеврејског порекла дебитовао је у Лондону 1909, а у Њујорку 1919. године, након чега ће отпочети његов вртоглави пијанистички успон на светским концертним сценама. У годинама између два рата, као и у послератном периоду, Мојзејвич се афирмисао као један од најпознатијих британских пијаниста, овенчан бројним наградама и признањима за свој уметнички допринос.

Његов пијанистички стил одликовао се једноставношћу израза. У основи лиричар, Мојзејвич никада није посезао за драматичним и изненађујућим поступцима, док су се поједини јасније уочљиви афективни гестови у његовом пијанизму уочавали веома ретко. Ипак, Мојзејвич није био пијаниста чврстог извођачког концепта, већ би се пре могло рећи интуитивни уметник изузетне музичке културе, чији је интерпретативни стил током времена постепено сазревао.

У предговору програмске књижице за Мојзејвичев албум, из Филипсове едиције Велики пијанисти двадесетог века, Мајкл Штајнберг је написао: "Када слушамо Мојзејвича, данас изнад свега чујемо елегантног, шармантног пијанисту са добрим укусом. Он је легијеро свирач, пре него пијаниста ди форца." Мојзејвич је био човек високе културе и интелектуалне заинтересованости, али његов приступ музици ни у ком случају није школски. Интересантно је читати есеј који је Мојзејвич написао 1950. године, а наслов му је „Свирати у великом стилу". Између осталог, тамо нам је испричао једну фасцинантну причу: Једне ноћи, код куће - а Мојзејвич је најбоље свирао када је био сам код куће - пролазио је кроз ларго из Шопенове Сонате у ха-молу (...) Супротно написаном, последњих осам тактова октава којима нас Шопен буди из сна, није одсвирао форте, него пијано агитато. Такође, супротно саветима, одлучио је да тако учини и на концерту, а у есеју је напоменуо: „У принципу сам против либералног односа према музици мајстора. Никад ни не покушавам да мењам текст, али када ми се промене те врсте догоде саме од себе, осећам да морају бити праве".

Мојзејвичева дискографија обухвата око тридесетак албума на којима преовладава музика романтичарских композитора, те Лудвига ван Бетовена. Поред солистичких дела, изузетно је био посвећен и клавирским концертима.

Аутор емисије: Стефан Цветковић