Научни скупови

Једнакост и неједнакост, идентитет и разлика (2)

У две вечерашње емисије, којима настављамо циклус ЈЕДНАКОСТ И НЕЈЕДНАКОСТ, ИДЕНТИТЕТ И РАЗЛИКА, пратите снимке излагања са истоименог научног скупа одржаног средином септембра у Сремским Карловцима, а у организацији Српског филозoфског друштва из Београда. У другој вечерашњој емисији можете слушати излагање Горана Рујевића "Једнакост као бесконачно мало. О Њутновој методи првих и последњих односа".

Када се говори о Њутновом доприносу открићу инфинитезималног рачуна, најчешће се на уму има његова метода флуксије, али се често превиђа чињеница да Њутнова излагања о тој теми нису монолитна, већ варирају зависно од списа и животне доби. При томе, веома привилеговану позицију заузима тзв. метода првих и последњих односа величина, коју Њутн обилато употребљава у свом капиталном делу Математички принципи природне филозoфије. Излажући главне карактеристике ове методе, Горан Рујевић указује на њен вишеструки значај: са историјског становишта - она је један од малобројних облика инфинитезималног рачуна који је Њутн објавио упркос резервама према том поступку; из математичке перспективе - она је нужна за само дело јер се већина пропозиција у Математичким принципима природне филозoфије доказује управо употребом ове методе; и филозофски гледано - она је значајна зато што пружа јединствену прилику за увид у појмовно-методолошку структуру Њутновог приступа идеји инфинитезималног рачуна.

Рујевић такође истиче да метода првих и поледњих односа величина стоји у двоструком односу према претходећим методама - методи ексхаустије и методи недељивих. С једне стране, она је њихов наставак (што указује на непосредну повезаност Њутна са ранијим математичарима), а с друге, ова метода представља и тачку дисконтинуитета са традицијом јер му као категоријални новум омогућује да превазиђе ограничења старих метода. Појмовном анализом аутор утврђује да се Њутнов категоријални новум састоји из бар три међусобно условљена појма: појама једнакости (схваћеног као геометријско подударање), појма односа (који је непосредни предмет Њутнове методе, дакле - не саме величине, већ њихове пропорције) и кључног појма бесконачности (који је заступљен кроз идеју о бесконачно малим величинама, односно моментима који су почетни принципи коначних величина).

Следеће среде, 13. новембра, у наставку циклуса, емитоваћемо снимке излагања Уне Поповић, Ивана Николића и Александра Лукића.

Уредница циклуса Тања Мијовић.