Музика 18. века

Након ослобођења Мађарске од турске власти, велики број образованих музичара похрлио је у земљу која је постала отворена за нове културне прегаоце. Будући да није било развијено музичко школство, образовани музички имигранти из Немачке, Италије и Чешке били су тражени као учитељи клавира у богатим породицама, односно као свирачи при аристократским оркестрима. Како су таква запослења била несигурна, композитори су тежили да пронађу стабилан извор прихода, какав је пружала служба при цркви. Један од таквих аутора био је Јозеф Бенграф, који је живео између 1745. и 1791 године. Иако је примарно био црквени композитор у Пешти, он је остао запамћен као први аутор који је објавио збирку под насловом Дванаест мађарских плесова. Поред обимног опуса духовних дела, Бенграф је писао популарне песме и клавирске комаде, као и камерне композиције за различите саставе.

У емисији ћемо осветлити гудачке квартете овог композитора. У Бенграфовој заоставштини пронађена је серија од 6 гудачких квартета које је интегрално снимио мађарски квартет Фестетич.

Карактеристике квартета одговорају преткласичном проседеу. Другим речима, у формалном погледу, композитор користи класичарски модел са сонатним обликом, који је још увек недовољно дефинисан у погледу карактерног разликовања двеју тема, са скромним мотивским радом. Такође, фреквентно понављање мотива и хомогеност основног материјала указују на поступке из барокне епохе. У корпусу литературе за гудачки квартет, дела Бенграфа стоје раме уз раме са остварењима Вањхала и Дитерсдофра, а у мањој мери се могу поредити са најранијим опусима родоначелника овог жанра Јозефа Хајдна.

Емисију уређује Сања Куњадић