Хроника Трећег програма

Током септембра и октобра на великој сцени Дома омладине у Београду одржан је позоришни циклус Сусрети понедељком, на којем су изведене представе школских позоришта. Иако се о представама и фестивалима оваквог типа мало пише (углавном због конвенционално неизграђених критеријума вредновања и начина критиковања), Милан Мађарев нас подсећа да школско позориште има веома дугу историју. Наиме, прва школска представа коинцидира са првом представом у Срба - у јуну 1734. године Мануил Козачински је написао текст представе Трагикомедија коју је потом поставио са ученицима Латинске школе у Сремским Карловцима. 

У овом тескту Мађарев се посебно осврће на предстaве Прича са западне стране (према мјузиклу Артура Лаурентса, у драматургији и режији Наташе Радоњић и извођењу Београдског аматерског позоришта Арт лигнум које се развило из драмске секције Техничке школе Дрво арт) и Ми деца са станице Зоо (према роману Кристине Фелшеринов, у драматизацији и режији Ненада Радовића и извођењу Центра за културну едукацију Студио).    

*    *    *

Од 17. октобра до 2. новембра у уметничком простору У10 отворена је изложба под називом Реконструкција фотографске слике II, групна поставка на којој су своје радове представили: Мирослав Дајч, Немања Деља, Селена Јуначков, Моника Синети, Дарија Медић, Слободан Стошић, Рина Вукобратовић, Александар Рамадановић, Јелена Владушић, Тијана Луковић, Ивана Стојановић, Андреа Палашти и Јована Крстић. Иначе, изложба је део пројекта Close up Blow up, a претходно је представљена у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду. Како нас обавештава Долорес Станојевић, у жељи да се самоорганизују и из потребе за међусобном сарадњом, тринаестoро уметника образованих на Академији уметности у Новом Саду окупило се са циљем да покажу на какве начине савремени уметници употребљавају фотографије и шта значи направити фотографију, посебно с обзиром на њено константно медијско трансформисање.

*    *    *

Први том књиге Прирок и суштаство Слободана Жуњића под насловом Српске логике у средњем веку недавно је објављен у издању Службеног гласника из Београда. Како коментарише Срђан Дамњановић: „аутор је себи поставио задатак да докаже право на постојање филозофске логике унутар теолошких расправа и у праксама мистичног искуства, са којима се духовно наслеђе Средњег века најчешће изједначава. При томе, не ради се о неком споредном задатку, већ о одређењу односа филозофије са другим областима духа. Важно је истаћи и чињеницу да ово дело неће обесхрабрити ни оне читаоце који трагају за посебним карактером српске филозофске баштине. Концепти као што су исихазам, апофатизам, антилатинске расправе и слични, сагледани су из српскословенских извора, али у контексту категоријалних дистинкција аристотеловске логике, чиме се утврђује поље дејства филозофије, тако да она не уступа свој простор мистици или историјском приказу".

Уредница емисије Тања Мијовић.