Мирјана Маринковић: Орхан Памук и Медитеран

Мада се име турског нобеловца Орхана Памука најчешће везује за уметност писања обимних, слојевитих, постмодернистичких романа, какви су Зовем се Црвено, Музеј невиности или Црна књига, Памук је у српској јавности познат и као есејиста, још од објављивања књиге Истанбул. Успомене и град 2006. године. У више приказа и осврта на то издање, ретко се употребљавала реч есеј, иако је то управо књига есеја о Памуковом вољеном граду, успоменама из детињства и прве младости. Реч је, заправо, о жанровски тешко одредивој есејистичкој прози која лута између личних успомена, градских пејзажа, књижевности и размишљања о ономе што град чини градом и што га смешта у само средиште пишчевог живота и поимања света. Истанбул, међутим, није прва књига есеја Орхана Памука, који се, иначе, често и радо одазива позивима разних листова и часописа који од њега траже текстове о одређеним темама. Прва књига носила је назив Друге боје. Одабрани списи и једна приповетка (1999); друга је била Кофер мога оца (2007), а трећа и најновија, под насловом Делови пејзажа (2010) представља својеврстан додатак Другим бојама.

Док се у првом тексту овог циклуса Мирјана Маринковић бави врлинама Памукових есеја, у другом тексту поставља питање о томе шта означава Медитеран - да ли је то само море оивичено трима континентима или је то синоним за исто поднебље, климу, флору и фауну? Да ли је то прост збир држава, народа и култура који су се вековима настањивали, трговали, сукобљавали и нестајали на обалама "унутрашњег мора"? Бродел сматра да Медитеран чине заједничка клима, трговина и историја. "Медитеран је", пише Бродел, "мозаик састављен од свих боја". Иако је Памука често узнемиравала мисао да је био припадник тог мозаика а да тога дуго није био свестан, записао је: "Можда је најбољи вид истинске припадности једној земљи, једном граду, једном мору, бити потпуно несвестан граница те земље, града и мора, њиховог изгледа, чак и постојања. Најбољи Истанбулац је онај ко је одавно заборавио да је Истанбулац. Истински муслиман је онај ко уопште не размишља о томе шта је ислам, а шта нешто друго. Турци су прави Турци онда када не знају да су Турци! Али тај исправан резон не би могао да важи за мене, зато што сам у глави имао слику Медитерана, а Истанбул у коме живим годинама са тим није имао никакве везе. То је било тако не само зато што је, према мом мишљењу, Истанбул северније од Средоземног мора, што је мрачнији и сивљи град, већ и зато што је Медитеран био море људи који живе доле на југу, у земљи и култури сасвим друкчијим од моје."

Циклус је приредила Јасмина Арсеновић. Текстове је читала Ковиљка Панић.