Историјски снимци - Повратак Владимира Хоровица

Када се Владимир Хоровиц тог 9. маја упутио својом лимузином ка Карнеги холу, око улаза у најпознатију концертну дворану света чекало га је на стотине обожаватеља. Концерт за који се сматрало да представља музички догађај века, био је за Хоровица повратнички наступ после дванаест година одусутва са сцене. Неприкосновени пијанистички виртуоз из 40-их и 50-их, сада је имао шездесет и две године, и док га је један део јавности већ отписао говорећи да је његово време прошло и да се више неће враћати  концертном подијуму, други су се питали да ли је после толике паузе и даље на нивоу на којем се налазио у својим најславнијим данима каријере. Био је то велики притисак за самог Хоровица, о чему сведоче сећања сарадника и пријатеља. Месецима пред концерт имао је обимне припреме - од пажљивог уговарања датума и времена наступа, избора одговарајућег инструмента из богате понуде фабрике Стенвеј која му је на располагање ставила своје најбоље моделе, са штеловањем дирки на потисак од 45 грама за који је Хоровиц сматрао да највише одговара тежини његове руке - па све до позиционирања клавира на сцени, избора ефектног осветљења...

Повратак највећег пијанисте (а Хоровиц је тих година уживао неприкосновени статус, ако већ не по концертима, а оно на основу платинијумских тиража готово свих ранијих албума), морао је бити испланиран до детаља. Сам Хоровиц се колебао, а како му отказивање концерата није било страно, таква могућност је и овог пута висила у ваздуху. Иако је окупљене обожаваоце отпоздравио захваљујући им се на подршци, његов менаджер је у мемоарима, неколико година касније, записао да је неодлучног уметника у одсудном моменту буквално морао да изгура на сцену.

Концерт на којем је Хоровиц извео дела Баха, Шумана, Шопена и Скрјабина имао је незапамћен успех, а дискографска кућа Колумбија рекордс начинила је том приликом снимак који је распродан у рекордном року. Ситне грешке које су начињене током наступа, биле су исправљене дан после концерта, када се Хоровиц вратио на сцену како би у аутентичном простору "дорадио" снимке.

Педесет година касније, дискографска кућа Сони класикс први пут је објавила, као ексклузивни историјски документ, нецензурисан снимак од 9. маја 1965. године. Посластицу за дискофиле представљају управо грешке живог извођења, међу којима је најуочљивија она у првим тактовима Бахове Токате која најуверљвије осликава Хоровицеву узнемиреност у моменту отпочињања новог концертног живота. 

Уместо виртуозности, Хоровиц је у први план истакао лирски израз и тежњу да карактеризацијом материјала потцрта структуру дела, као главне атрибуте трансформације коју је у годинама повучености из концетног живота начинио у свом пијанизму.

Аутор емисије: Стефан Цветковић