Хроника Трећег програма

У Студентском културном центру у Београду од 26. до 29. септембра одржан је једанаести Међународни салон стрипа. Како нас обавештава Петар Јончић, такмичарски програм овогодишњег салона био је усклађен са различитим ауторским виђењима „девете уметности", па је тако награду за најбољи класични стрип добио Зачарани истраживач Милоша Славковића, награда за најбољи стрип-сценарио припала је Светозару Обрадовићу за дело Спасилац, док су у категорији алтернативног стрипа награђене су Елеонора Гринкер за стрип Исечци папира и Ања Тончић за Први дан.

* * *

Издавачка кућа Архипелаг из Београда објавила је прошле године збирку прича Јелене Росић под насловом Дан кад је Миз Лили постала оно што је одувек била и са поднасловом „... и други преображаји с оне стране границе". Исељеничке ситуације и промене које нова домовина уноси у животе прве генерације имиграната, улога и важност порекла и родитељског језика за припаднике друге генерације, рођене у новој земљи - то су преображаји о којима се у књизи говори, а граница припада Сједињеним Америчким Државама - архетипској имигрантској земљи, „лонцу за претапање" културâ и идентитетâ, те држави у којој годинама живи и сама ауторка. Коментаришући приповетке у овој књизи, Иван Радосављевић оцењује да иако збирка поседује одређене недостатке, она свакако показује да врхунска проза није ван домашаја Јелене Росић.

* * *

У издању Службеног гласника из Београда 2012. године објављена је студија Сретена Марића О херменеутици. Будући да је историјат хеременеутичке мисли веома дуг, аутор се ограничио на неколико актера који су кључни за савремену концепцију филозофске херменеутике. Сходно томе, посебна пажња се посвећује Фридриху Шлајермахеру, немачком филозофу и либералном теологу који је био под снажним утицајем Имануела Канта, потом следи преиспитивање становишта Вилхема Дилтаја и Мартина Хајдегера, а студија се завршава анализом увида Ханса Гадамера који је своју херменеутику развио до нивоа филозофске доктрине. Осим вредног прегледа модерне херменутичке мисли, ова књига нуди и подстицаје за озбиљније академско проучавање савремених интерпретативних проблема, посебно актуализованих у времену медијске стварности 21. века, пише Александар Дробац.

Уредница емисије Тања Мијовић.