Велики интерпретатори - Франсоа-Жоел Тиолије

Међу припадницима француске школе пијанизма Франсоа-Жоелу Тиолијеу припада посебно место. Овај уметник, рођен 1943. године у Паризу, релативно рано афирмисао се као један од најзначајнијих француских пијаниста друге половине XX века. Први солистички концерт имао је још као чудо од детета, са пет година, да би неколико година касније, као један од најмлађих студената, уписао Париски конзерваторијум код Роберта Касадезиса. Студије клавира наставио је потом на Џулијарду у класи Саше Городницког, где је и дипломирао у осамнаестој години.

За узмах његове пијанистичке каријере одлучујући су били успеси на престижним међународним конкурсима. Током шездесетих година прошлог века, Тиолије је бележио победе и високе пласмане на такмичењима Краљице Елизабете у Бриселу, Феруча Бузонија у Болцану, као и на конкурсу Чајковски у Москви. Превасходно оријентисан ка стваралаштву позног романтизма и раног двадесетог века, Тиолије је посебне похвале музичке критике добио за своје интерпретације дела Сергеја Рахмањинова, чији је опус снимио у целини, а затим и за тумачења остварења Клода Дебисија, Мориса Равела и Џорџа Гершвина.

Оцењен као пијаниста чији стил сједињује трансценденталну виртуозност са прозрачном звучношћу, али и убедљивом снагом геста, Тиолије је показао изузетну интерпретативну гипкост и способност прилагођавања различитим стиловима. Овај пијаниста важи за уметника високог нивоа музичке културе који својим интерпретацијама износи најдубље разумевање дела, али и суптилно емоционално бојење.

Током каријере, Тиолије је остварио наступе са већином најзначајнијих оркестара широм света, делујући истовремено и као успешан студијски музичар, чија је обимна дискографија у издању Ер-Си-Еја, побрала бројна стручна признања. За свој укупан уметнички ангажман одликован је 2003. године Орденом уметности и литературе Републике Француске.

Аутор емисије: Стефан Цветковић