Историјски снимци

Ова истакнута чембалисткиња, пијанисткиња, камерни музичар и педагог остаће упамћена пре свега као оснивач и промотер извођачке уметности чембала у Југославији и Србији. Након завршених студија клавира на београдској Музичкој Академији 1952. године, у класи професора Емила Хајека, Оливера Ђурђевић је провела две године специјализујући чембало на Високој школи за музику у Минхену. Седам година је била члан Клавирског трија Радио-телевизије Београд, а од 1960. до 1962. године сарађивала је и са Загребачким солистима, са којима је остварила запажене наступе на многим европским и америчким концертним подијумима. Свој радни век је провела на Факултету музичке уметности у Београду, где је најпре била шеф Катедре за камерну музику од 1970. године, да би као редовни професор прву класу чембала у Југославији основала 1985. године. Њена изузетна концертна активност је неретко подразумевала извођење на два инструмента - на клавиру и чембалу - а репертоар је обухватао целокупан опус Бахових камерних и оркестарских дела, као и низ композиција старих мајстора, од којих су многе први пут изведене код нас. Посебну пажњу поклањала је неочембалистичким остварењима југословенских и српских аутора, промовишући их подједнако на домаћој сцени и иностраним гостовањима. Добитница је многих престижних признања за стваралаштво и допринос чембалистичкој уметности у Југославији и Србији, међу којима се издвајају Октобарска награда града Београда, Седмојулска награда, Велика плакета Универзитета уметности, те Златне медаље Удружења композитора Србије и Југославије.

Слушаћете Воцес ноктурне Вука Куленовића, Сонату за чембало у де молу Доменика Скарлатија и остварења енглеских вирџиналиста у интерпретацији чембалисткиње Оливере Ђурђевић.

Ауторка емисије Марија Шорак