Жак Рансијер: Судбина слике

Велики подухват Жак Рансијера јесте "помирење" уметности и политике, али не помирење које би недирнутим оставило границе између те две, верује се, супротстављене области. У средишту Рансијеровог интересовања из књиге коју је објавио 2003. године управо је слика као уметнички предмет. Рансијер, разуме се, врло добро зна да слика, још од краја деветнаестог века, не представља некакву стварност која је изван ње саме, те да уметност има поштовати сопствене законитости.

Али, представа остаје конститутивни елемент нашег односа према свету и увек је изнова потребно враћати јој се. Представа је, наиме, увек нека врста посредника између нас и света, својеврсна мрежа која нам омогућава да свет видимо и схватимо на одређени начин. После постструктуралистичке критике представе, Рансијер је први мислилац који јој прилази са дужним поштовањем, али средствима другачијим од свог великог претходника. Ако је Жил Делез представу разорио изнутра, из самога појма, Рансијер јој, поново, прилази из перспективе уметности. Ако Делез није експлицитно инсистирао на политичким учинцима представе, Рансијер ради управо то, показујућу у којој мери је свака уметност политичка, а свака политика у домену чулног. Утолико ће Рансијер, ослањајући се на богату традицију филозофије с једне, те историје уметности с друге стране, да испише неке од најпродoрнијих редова о односу слике и текста, представе и оног непредстављивог, те о могућности аутономије уметности, али и политике.

Уредник циклуса: Иван Миленковић