Мишел Фуко: Безбедност, територија, становништво

"Ове године бих хтео да почнем са изучавањем онога што сам називао, помало магловито, био-моћ. Ради се о низу феномена који су ми деловали прилично важни, то јест, о скупу механизама путем којих ће, оно што конституише основне биолошке одлике људске врсте, моћи да уђе унутар политике, политичке стратегије или опште стратегије моћи. Другим речима, питање којим ћу се бавити тиче се тога како је друштво, тј. како су модерна западна друштва од XVIII века почела да урачунавају основну биолошку чињеницу да људско биће конституише људску врсту? То је, уопштено узето, оно што називам, оно што сам називао, биомоћ. Ево одмах једног броја пропозиција, које би требало разумети као назнаке мог теоријског опредељења. Наглашавам да се не ради ни о принципима, ни о правилима, као ни о теоремама.

Прво, анализа механизама моћи, са којом се почело пре неколико година, а са којом и сада настављамо - дакле, ова анализа не представља неку врсту опште теорије о томе шта је моћ. Она није ни њен део, нити представља почетак једне такве теорије. Ова анализа просто подразумева да се сазна којим путем се моћ одвија, како се одвија, између чега и чега, између које и које тачке, на које начине и са којим ефектима. Дакле, под условом да се призна да моћ није супстанца ни флуид, нити нешто што произилази из овога или онога, ова анализа може у најбољем случају да буде почетак теорије - не о томе шта је моћ - него теорије моћи. Ради се о теорији моћи у оној мери у којој прихватамо да је моћ скуп механизама и процедура чија се улога, функција и циљ - чак ако нису остварени - састоје у томе да осигурају управо моћ. Ради се о једном скупу процедура, и то је једини начин да можемо са схватимо шта се мисли када се тврди да са анализом механизама моћи започиње нешто као теорија моћи..." (Предавање од 11. јануара 1978.)

Текст је превела Лидија Левков. Књигу ће објавити Mediterran Publishing.
Уредница: Оливера Нушић