Филозофија XX века
Теодор Адорно: Резигнација
У циклусу ФИЛОЗОФИЈА XX ВЕКА од четвртка, 19. септембра, до четвртка 10. октобра, у преводу Алексе Голијанина, можете слушати до сада непреведене текстове Теодора Адорна - "Резигнација" и Писмо пријатељу, као и нови превод текста Маргиналије о теорији и пракси.
„У последње време, нама старијим представницима онога што се назива Франкфуртском школом, приговара се због резигнације. Развили смо елементе критичке теорије друштва, али нисмо били спремни да из те теорије извучемо практичне закључке. Нисмо осмислили ни програме за деловање, нити смо подржали деловање оних који су у тој критичкој теорији пронашли надахнуће. Оставићу по страни питање да ли се тако нешто уопште може очекивати од теоријских мислилаца, који су прилично осетљиви инструменти, неотпорни на ударе. Задатак који се тим људима додељује у друштву обележеном поделом рада заиста је проблематичан. Наиме, и ти људи су деформисани поделом рада. Али, кроз њу су се и формирали; и сада се не могу тако лако одрећи онога што су постали. Не желим да спорим елемент субјективне слабости присутан у ограничавању на теорију. Мислим да је објективни аспект много важнији. Приговор, који се тако комотно упућује, гласи отприлике овако: особа која у овом часу сумња у могућност радикалне промене друштва и која, самим тим, нити учествује у спектакуларним, насилним акцијама, нити их препоручује, резигнирана је. Она сматра да се њене идеје не могу остварити; у ствари, никада није ни покушавала да их оствари. Тиме што постојеће стање оставља нетакнутим, она га прећутно одобрава..." (Резигнација, 1969.)
Уредница: Оливера Нушић
Коментари