Етјен Меил и музика париских композитора
У трећој емисији циклуса који приређујемо поводом обележавања 250 година од рођења Етјен-Николе Меила слушаћете клавирске сонате овог аутора и Ијасинта Жадена.
Након што је дошао у Париз са 15 година, Меил је до средине 80-их година 18. века стекао низ утицајних пријатеља у француској престоници, а постао је и члан угледног удружења професионалних музичара и аматера, под називом Академско друштво Аполонове деце, које је извело неколико његових драмских сцена. Посебно је била запажена друга збирка Меилових соната за клавир, која је објављена 1788. године. Овај Меилов опус јасно наговештава хармонске смелости као и рапсодични третман музичког материјала, који ће постати карактеристичан за идиом овог композитора.
Иако тринаест година млађи од Меила, Ијасинт Жаден достигао је зенит своје каријере у исто време као и његов искуснији сународник, односно у последњој деценији 18. века, непосредно пре своје преурањене смрти 1800. године, изазване туберкулозом. Изданак француске музичке породице фламанског порекла, Ијасинт Жаден истицао се као композитор камерне и клавирске музике коју су красили изненађујуће смели контрасти, склоност ка интимном изразу,
кондензована форма, те инвентиван хармонски језик. Поред композиторске делатности, Жаден је успешно наступао као пијаниста, а предавао је клавир и на Париском конзерваторијуму. У емисији ћете чути две сонате за клавир из опуса 4 Ијасинта Жадена, објављеног 1794. године у Паризу.
Аутор емисије: Срђан Атанасовски
Коментари