Антологија српске музике
Клавирска оствaрења Василија Мокрањца
У емисији Антологија српске музике чућете "Интиму" у интерпретацији Зорице Димитријевић-Стошић, као и "Седам етида" у интерпретацији Мирјане Шуице-Бабић.
Интима је настала 1973. у време када се Мокрањац, након више година које је посветио углавном оркестарском стваралаштву, вратио клавиру. Ово дело, замишљено као свита-поема остварено је у виду великог градационог лука, од почетног неоимпресионистичког прелудирања обогаћеног цитатом композиције Вода звира Јосипа Славенског, преко смењивања лаганих и брзих одсека, уз нагле динамичке контрасте који кулминирају у драматичном петом ставу, до коначног смирења у коди. У овом делу, једном од најличнијих у Мокрањчевом опусу, композитор разоткрива свој унутрашњи свет - интровертан и медитативан - а затим и показује његову суштинску неусаглашеност са спољним светом, који доживљава као дисонантан и агресиван.
Интиму је Мокрањац посветио пијанисткињи Зорици Димитријевић-Стошић.
Израженог метро-ритмичког пулса, Седам етида прожима национални дух обогаћен нео-импресионистичким колоритом. Знатних техничких захтева, ове етиде сажимају целокупан пијанистички израз Василија Мокрањца.
Аутор емисије је Стефан Цветковић.
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари