Композиције Ђузепа Сартија

Сарти је започео своје музичко образовање у Падови, учећи са цењеним педагогом оцем Валотијем, да би се касније преселио у Болоњу и студирао код још познатијег Падре Мартинија. Стога је без великих потешкоћа добио понуду да започне своју професионалну каријеру као оргуљаш у Катедрали у родној Фаенци, где је радио од 1748. до 1752. године. Међутим, Сартијева пасија је била опера, те је после четири године напустио службу при Катедрали како би постао управник позоришта у Фаенци, где је и представљено његово прво драмско дело. Након успеха опере Помпеј у Јерменији, Сарти је добио поруџбину из Театра Сан Моизе, у Венецији, за оперу која би се изводила током карневала. Успех у једној од престоница оперске уметности отворио је Сартију врата оперских позорница широм Европе, те је крајем 1753. године отишао у Копенхаген, где је на двору Фредерика V следећих двадесет година заузимао најзначајније позиције. Након смрти данског суверена, Сарти се на кратко вратио у Италију, где је три године радио као Капелмајстор Миланске катедрале, али је већ 1784. године Катарина Велика понудила композитору место Капелмајстора двора у Санкт Петерсбургу, што је Сарти и прихватио. У "руском" периоду своје каријере, Сарти је компоновао већи број опера на немачком и француском језику, као и једну оперу и један ораторијум на руском језику. На двору у престоници Русије је остао до смрти 1802. године.

Иако се из његове биографије може закључити да је Сарти највећи део опуса посветио оперској сцени, током година проведених у Милану компоновао је и велики број духовних композиција, док инструментална музика није била у фокусу његовог стваралаштва. Написао је неколико симфонија, које би се пре могле назвати оперским увертирама, као и збирку соната, у којима се такође осећа утицај опере будући да је Сарти је често преузимао мелодије из својих сценских радова.

У време када су опере серије изузетно ретко поновно извођене и постављане, Сартијева остварења су постизала незапамћену популарност. Чак 19 његових опера је имало бар две поставке, а Ђулио Сабино и Медонте су имали више од двадест, односно тридесет извођења. Један од љубитеља Сартијевих опера био је и Хајдн, који је у дворцу Естерхаза поставио чак шест опера овог аутора. Иако су савремени критичари често оштри код оцењивања вредности Сартијевих остварења, наводећи да је он често посезао за ефектима на уштрб финог музичког сенчења, чињеница је да је он био један од најбољих оркестратора свог доба. Примењивао је снажне контрасте у динамици, тоналитету и темпу, те вешто употребљавао дувачке инструменте како би нагласио значење оперског текста.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић