Етјен-Никола Меил и музика париских композитора
Друга емисија циклуса који приређујемо поводом обележавања 250 година од рођења Eтјен-Николе Mеила. Опус овог француског композитора сагледавамо у контексту париске музичке сцене у време Француске буржоаске револуције.
Прославивши се као оперски композитор непосредно након избијања Револуције, 1790. године, када је изведена његова прва опера, Еуфорзина, или Тиранин који се поправио, Меил је у првим годинама Републике и Напоплеонове владавине био један од најзапаженијих музичара у Паризу. Овом опером је, такође, започела композиторава плодна сарадња са већ искусним либретистом Франсоа-Беноаом Хофманом, са којим је у наредних 12 година поставио још чак шест опера на сцену париске Комеди Италијен, односно Опере комик. Једна од најпопуларнијих међу њима, изведена више од двеста пута у току Меиловог живота, била је Стратоника, једночинка насловљена као 'херојска комедија', из 1792. године. Рађена према према класичној легенди, односно према записима сиријско-грчког реторичара Лукијана од Самосате и драми Антиох Томаса Корнеја, Стратоника је представљала заокрет ка озбиљнијој тематици у жанру опере комик, што је Меилу омогућило да оствари снажнију драматску везу музике и текста. Реч је о зрелом остварењу уједначеног квалитета које се одликује суптилним композиционим решењима и снажним утицајем француске озбиљне опере. Радња ове Меилове опере приказује епизоду из историје династије Селеукида - принц Антиох болестан је од љубави према Стратоники, вереници свога оца, краља Селеука. У расплету се краљ Селеук одриче своје веренице зарад живота и среће свога сина. Посебну пажњу завређује опсежни, драмски конипирани квартет, у којем до изражаја долазе симфонијски поступци и ефектна оркестрација, као и симболика мотива и карактеризација ликова кроз јукстапозицију контрастних мелодијских материјала.
У време када је Меилова стваралачка снага била у успону, 24 година старији Андре Гретри већ је био на заласку популарности. Након што је достигао врхунац каријере у жанру опере комик осамдесетих година 18. века, Гретри је остао активан и поштован као оперски композитор и за време Револуције, али није узимао учешћа у раду новооснованог Париског конзерваторијума. Попут Меилове Стратонике, опере које је Гретри у овом периоду писао за сцену велике париске опере сведоче о тематском, структуралном и музичком приближавању двају жанрова франсуске опере - озбиљног и комичног. У емисији ћемо представити одломке из Гретријеве једночине опере Дионизије тиранин, учитељ у Коринту из 1794. године. Тематика опере заснована је на причи о античком тиранину Дионизију II, који је, након што је прогнан из Сиракузе, последње године живота провео као сиромашни учитељ у Коринту. Либрето за оперу израдио је француски песник, филозоф и политички теоретичар Силвен Марешал, ватрени присталица револуције и заговорник права сиромашних. Иако је опера премијерно изведена на сцени велике Париске опере, у њој су садржане многе одлике опере комик, попут говорних дијалога и певљивих нумера.
Аутор емисије: Срђан Атанасовски
Коментари