Музеј звука – Клавиорганум
Клаудио Бризи на клавиоргануму изводи дела Јана Питерсона Свелинка, Дитриха Букстехудеа и Јохана Пахелбела.
Клавиорганум је хибридни музички инструмент који представља комбинацију чембала, или другог сродног инструмента, и оргуља, са циљем спајања два комплементарна квалитета - звучности аерофоног и жичаног инструмента. Најранији примерци забележени су у имовинском инвентару енглеског краља Хенрија VIII из средине 16. века, а комбиновали су вирџинал и регал. Клавиорганум је био претежно инструмент европских дворова и аристократије 16. и 17. века, а једино је градња црквених оргуља била компликованија и скупља. Постојале су мања и већа верзија овог инструмента. Компактнији клавиорганум комбинује вирџинал или спинет са регалом, односно малим покретним оргуљама, који су спојени у квадратном усправном резонатору.
Већа верзија клавиорганума је конструисана тако да су оргуље смештене у резонатору испод чембала и биле су повезане са доњом клавијатуром чембала или су се могле свирати засебно. Забележени су, мада веома ретко, и примерци оргуља са неколико педала, са циљем варирања звучне боје између чембала и оргуља. За композиторе који су писали и свирали на инструментима са диркама између 15. и 17. века, оргуље и чембало су представљали комплементарне инструменте. Све што је недостајало једном, поседовао је други инструмент, па је укупност тонских карактеристика, звучне боје и технике у форми клавиорганума, овим ауторима понудила звук најблискији идеалном.
Ауторка емисије Марија Шорак
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари