Песме Шубертових савременика

Британски пијаниста Грејем Џонсон је укључио песме ових, данас готово заборављених аутора у антологијско издање Шубертових соло песама, објављено у продукцији издавачке куће Хиперион, покушавајући да укаже на контекст у којем су настајала ремек-дела лида, попут Гретхен за вретеном или Вилинског краља.

Џонсон у уводнику наводи „Шубертова музика показује гениј који није постојао код ранијиих композитора, али његове песме поседују много више сличности са делима његових претходника, него што се то најчешће признаје. Да бисмо ово могли да проценимо, морамо знати нешто више о музици која је била популарна у то време, а мало љубитеља Шубертове музике је тако нешто и покушало да учини".

У овом јединственом издању, Џонсон представља дела у распону од оних композитора Антонија Салијерија, који је био и Шубертов учитељ, Бетовеновог циклуса Далекој драгој или Хајднове песме Остао сам без снаге, до радова данас потпуно непознатих бечких стваралаца. Иако радови Вацлава Јана Томашека, Лудвига Бергера, Јохана Непомука Хумла и Зигисмунда Нојкома уху навикутом на богато Шубертово музичко ткање могу зазвучати шематизовано и конвенционално, повремено и у овим делима можемо препозанти тренутке бриљантне психолошке карактеризације и мелодијске инвенције каркатеристичне за музику овог бечког композитора. Тако ћемо у песми Томашековој Мирно море препознати прикривену анксиозност, у радовима Лудвига Бергера композиторову фасцинацију стиховима из истог циклуса песама на којем је заснована и Шубертова Лепа млинарица, док је посебно успела, и Шубертовом стилу веома слична, песма Чежња Зигисмунда Нојкома испуњена грациозношћу, одмереношћу и мелодијском складношћу.

Ова дела ћете слушати у интерпретацији Џералда Финлија, Сузан Гритон, Ен Мареј и Марка Педмора уз клавирску пратњу Грејема Џонсона.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић