Антологија српске музике

Милутин Раденковић припада генерацији српских композитора који су се на музичкој сцени појавили након Другог светског рата. Рођен 1921. године, студирао је композицију на Музичкој академији у Београду код Стевана Христића. У свом композиторском раду, Раденковић је био превасходно усмерен ка солистичким и камерним делима уз која је написао и неколицину симфонијских и концертантних остварења.

Раденковићев музички језик одликује јасна формална организације и дотерана фактура унутар које превладава умерено савремени хармонски језик, заснован на проширеном тоналитету. Све ове одлике приближавају Раденковићев композициони поступак неокласичном стилском усмерењу. У његовом опусу клавир заузима истакнуто место као солистички или камерни инструмент. Међу делима за клавир соло, посебно се истиче Пет имприовизација компонованих 1962. године. У овом циклусу клавирских минијатура, Раденковић заоштрава свој хармонски језик, форму слободније третира, док фолклорне елементе, раније често присутне у његовом опусу, сада у потпуности напушта. Циклус је премијерно извела Ружица Миодраговић-Раденковић.

Раденковићевих Дванаест прелида за клавир настали су 1951. године. Користећи се савременим хармонским језиком који не прави стриктну разлику између дурског и молског тонског рода, Раденковић је написао 12 комада уместо традиционалног броја од 24 прелидске композиције. Овај циклус који спада у једно од Раденковићевих најзрелијих остварења, премијерно је извела пијанисткиња Олга Јовановић.

Аутор емисије Стефан Цветковић