Жан-Филип Рамо: Галантне Индије, опера-балет

Галантне Индије је прва Рамоова опера-балет, која је написана на либрето Луја Физелијеа, а премијерно изведена у Париској Опери 23. августа 1735. године. Ипак, после премијере током наредних извођења дело је ревидирано, тако да се сматра да је у марту 1736. године добило свој коначни облик који се састоји од пролога и три дивертисмана. Дело Галантне Индије опстало је на репертоару париске позорнице до 1761. године, а после тога су се изводили само његови појединачни сегменти. Прва модерна обнова Рамоовог дела уприличена је у Париској Опери 18. јуна 1952. године, а ово извођење запамћено је по раскошној сценографији и костимима.

У париској Опери тридесетих година XVIII века, биле су у моди опере-балети чија се радња заснивала на митолошким темама. Дело Галантне Индије се окреће нешто реалистичнијим и модернијим јунацима, ослањајући се на тематику коју је успоставио Андре Кампра својом Галантном Европом из 1697. године.

Рамо је био изузетно инспирисан либретистичким предлошком, те је традиционално раздрагани и забавни жанр опере-балета уздигао на виши ниво.

*   *   *

Пролог је алегоријског карактера и у њему се публика упознаје са темом дела - са различитим аспектима љубави у удаљеним земљама. Младићи из четири савезничке, европске земље се огреше о богињу Хебу, те и поред савета који им даје Амор, крећу у ратни сукоб. Купидони, схватајући да их је Европа презрела и напустила, одлучују да одлете у Индије - што је био генерички термин, у то доба, за било коју далеку, егзотичну, земљу.

Ове Индије постају место дешавања наредних чинова - односно антреа.

Први од њих Великодушни Турчин дешава се на острву усред Индијског океана. Францускиња Емили је продата као робиња паши Осману, који се у њу заљубио. Али, после бродолома на острво се искрцава Валер у кога је Емили заљубљена. Паша се присећа да га је овај младић једном давно избавио из невоље - ослободио га из ропства. Због тога, иако завиди љубавницима на њиховој срећи, Осман показује захвалност и ослобађа их.

Радња другог антреа Инке дешава се у подножју перуанског вулкана током празника посвећеног Сунцу. Хуаскар, мајстор церемонија Инка, заљубљен је у принцезу Фани, али она воли Шпанца Дон Карлоса. Како би убедио Фани да Бог Сунца не одобрава њену љубав, Хуаскар изазива ерупцију вулкана. После покушаја отмице принцезе Фани Карлос успева да је ослободи. Понижени и већ излудели Хуаскар још жешће буди вулкан, чија ерупција избацује лаву и стене. На крају и сам постаје жртва вулканске ужарене масе.

У трећем чину чији је назив Цвеће, султанија Фатима сумња да је њен супруг Такмас вара са Аталидом. Преобучена у робињу она се спријатељује са Аталидом и открива да су њене сумње неосноване. Брачни пар се придружује светковини празника цвећа.

Четврти антре, најпопуларнији сегмент Галантних Индија носи назив Дивљаци. Радња је следећа: племе северноамеричких Индијанаца се спрема да склопи мир са европским освајачима. Шпанац Дон Алавар и Француз Дамон жуде за руком поглавичине ћерке Зиме. Али, индијанка говори да је љубоморни Шпанац воли превише, а да је превртљиви Француз воли премало, те да ће следити своје невине и племените "дивљачке" инстинкте и удати се за племенитог и храброг Индијанца - Адарија. Посрамљени Европљани се придружују Индијанцима у церемонији "размене луле мира". Иначе, у овом сегменту сусрећемо прераду истоименог Рамоовог дела за чембало, које је било инспирисано плесом два америчка индијанца у Паризу 1725. године.

Уредница: Ксенија Стевановић