петак, 02.08.2013, 21:35 -> 11:22
štampajХроника Трећег програма
У овој емисији читамо осврт Дејана Петровића на филмове Виктора Шамирова "Игра истине" и Кире Муратове "Вечно враћање кући", који су приказани на Међународном филмском фестивалу у Одеси, као и текст Ивана Радосављевића „Човеково ратно наличје", написан поводом романа Давида Албахарија "Контролни пункт".
Са четвртог Међународног филмског фестивала, који је одржан у Одеси од 12. до 20. јула, Дејан Петровић пише о филму руског позоришног и филмског редитеља, Виктора Шамирова, Игра истине, као и о остварењу једне од најпознатијих украјинских ауторки, Кире Муратове, Вечно враћање кући. У оба филма варира се мотив поновног сусретања, с тим што је Игра истине у потпуности камерно остварење (са свега четворо глумаца), док се Вечно враћање кући карактерише упечатљивом волуменозношћу и нескривеном претенциозношћу.
* * *
Текст Човеково ратно наличје написан је поводом романа Давида Албахарија Контролни пункт, који је објављен 2011. године у издавачкој кући Стубови културе из Београда. Основна теза, коју Иван Радосављевић заступа у овом тексту, јесте да Контролни пункт није само роман о постјугословенским ратовима, већ да је у питању универзална прича о људској природи, те пише: „директан дневно-политички коментар може неку књигу учинити тренутно популарном, контроверзном, омраженом, може јој поспешити продају и аутору донети политичку корист или штету, али истинска књижевност почива на другој страни - на страни слике, симбола и метафоре, на страни која није подложна историјским ограничењима, а приступачна је читаоцу и за сто и за петсто година. Пишући такву врсту књижевности, Давид Албахари никако не греши".
Уредница Тања Мијовић.
Коментари