Моцартова прва турнеја

Пре 250 година, тачније јуна 1763. године, Моцарт и његова породица - отац Леополд и сестра Марија Ана - кренули су на пут на коме ће до новембра 1766. године, обићи немачке градове, посетити Париз, Лондон и Холандију, и коначно се вратити у Салцбург преко Белгије, Француске и Швајцарске. Током овог путовања музичари из породице Моцарт имали су прилику да се упознају са околностима на најзначајнијим сценама и са различитим укусима публике широм Европе, као и да промовишу сопствено стваралаштво, одржавајући низ концерата, наступајући у аристократским салонима и објављујући своја дела.

У току лета 1763. године Моцартови су, између осталог, посетили и одржали концерте у Минхену, Аугсбургу, Швецингену, Мајнцу, Франкфурту и Кобленцу. У Лудвигсбургу су упознали Никола Јомелија, који је био ангажован као оперски композитор на виртенбершком двору, као и италијанског виолинисту и композитора Пјетра Нардинија. Рођен 1722. године, Нардини је од 1762. до 1765. био управник дворске капеле у Виртенбергу, али се након тога вратио у Италију, где се поново сусрео са породицом Моцарт почетком 70-их година 18. века. Леополд Моцарт је високо ценио Нардинијево умеће виолинисте и забележио је да је „лепота и чистота његовог тона, те одмереност његовог кантабиле извођења ненадмашна", иако је приметио да Нардини у својим композицијама не задаје себи превише техничких изазова.

Први велики циљ овог путовања био је Париз, где су Моцартови допутовали 18. октобра и где су остали све до априла наредне године. Од 24. децембра до 8. јануара боравили су на двору у Версају, где су деца Леополда Моцарта свирала пред краљем Лујем XV, а у марту и априлу одржали су и јавне концерте у Паризу. Са само седам година на почетку овог путовања, али и са већ завидном вештином извођења и импровизације на клавијатури, Волфганг Амадеус је, као музичко „чудо од детета", био звезда ових наступа. Издавачка кућа Вендом у Паризу објавила је овом приликом прва два опуса Волфганга Амадеуса Моцарта - два пара соната за клавијатурни инструмент са пратећом деоницом виолине. Поједини ставови ових соната вероватно су написани у Салцбургу, пре поласка на пут, али је највећи део музике настао управо у Паризу. Аутографи ових композиција сачувани су у рукопису Леополда Моцарта, који је уобичајено бележио композиције свога сина када је био у овом узрасту.

Међу музичарима које је Волфганг Амадеус Моцарт имао прилику да упозна у Паризу, највећи утисак на њега оставио је Јохан Шоберт, немачки музичар који је био водећи пијаниста-композитор у француској престоници. Иако је и даље писао дела за чембало, Шоберт је међу првим почео да развија специфичности клавирског виртуозитета, инсистирајући на гушћој фактури и искоришћавајући звучне ефекте које је омогућавао нови клавијатурни инструмент. Савременици су посебно ценили Шобертову зналачку употребу инвентивних хармонских решења, као и „страст" у његовим композијама, која је указивала на надолазећу климу осећајности и сентименталности.

Аутор циклуса Срђан Атанасовски