Валентин Гребнер: Потврда личности

Валентин Гребнер (Valentin Groebner) је рођен 1962. године у Бечу, а тренутно ради као професор средњовековне и ренесансне историје на Универзитету у Луцерну. У својој историјско-антрополoшко-филозофској студији Потврда личности аутор се бави начинима идентификовања, легитимисања и контроле људи који су живели и кретали се по средњовековној Европи.
У циклусу ИСТОРИЈА ИДЕНТИФИКОВАЊА можете чути како су припадници различитих друштвених слојева потврђивали свој лични идентитет, те какву су улогу имали портрети, а шта је чињено у случајевима када се физички изглед није могао утврдити на основу слике. Сходно томе, биће речи и о записаним описима телесних обележја (попут младежа, ожиљака, тетоважа и боје коже) и спољних карактеристика (као што су начин одевања, опхођења, изглед косе и браде), помоћу којих су „чиновници" задужени за контролу препознавали да ли је пред њима ходочасник, трговац, дипломата или је у питању одметник, варалица, разбојник... Ови записи, најчешће у облику повеља или потерница, обележени грбовима и потписима државних и војних поглавара, претеча су данашњих пасоша, личних карата и других докумената који са оним средњовековним не деле само функцију, већ и добар део форме и садржаја.

Бројни су, неретко духовити и са савременим начинима идентификовања повезани примери које Гребнер наводи: „Од октобра 2001. године на немачким железничким станицама, аеродромима и граничним прелазима били су окачени плакати са сликама двојице мушкараца за којима се трагало. Потерница је наводила њихова имена и претпостављена имена, датуме рођења и висину, језике на којима су комуницирали, боју очију и косе и, на крају, посебна обележја: један од њих двојице се може препознати по ћелавости, други по алергијском осипу на рукама. Као мушкарац који има више од 40 година, могао бих да се замислим над тим да ли ћелавост представља индивидуално обележје. То је стара категорија посебних обележја. У категоријама докумената који нас данас легитимишу крију се системи регистровања установљени у периоду од 13. до 17. века. У нашим путним пасошима и (уколико немамо среће) потерницама исписана је историја средњовековних печата, грбова и докумената као писаних доказа. Слично њиховим претечама, реч је о документима у које су уписани знаци власти. У њима и даље као духови лутају стари концепти видљивог знака на кожи који би требало да идентификује свог носиоца. Комплексни модерни системи регистрације и идентификације носе своје претходнике, старе бирократске технике записивања и њихове критеријуме разликовања, такорећи замрзнуте у себи".

Књигу Валентина Гребнера Потврда личности, са поднасловом Потерница, лична исправа и контрола у средњовековној Европи објавио је издавач Verlag C. H. Beck oHG из Минхена 2004. године, а ускоро ће се појавити и на српском језику у издању Карпоса из Београда.

Превод с немачког Мерал Тарар-Тутуш.

Циклус приредили Тања Мијовић и Иван Миленковић.