Симон Мајер и северноиталијански композитори

Иако је превасходно чувен као оперски композитор, а, након тога, и као аутор духовних дела, Мајер је компоновао и значајан број инструменталних опуса - између осталог 57 симфонија, 4 концертантне симфоније и концерта, те 24 дувачких секстета, септета и октета. Велики број ових композиција нису публиковане и биле су намењене за локалне потребе у центрима попут Бергама и Милана. У њима се осећа утицај средњеевропског инструменталног стила, те бечког симфонијског идиома, који су Мајеру као Баварцу били посебно блиски, али који су и иначе били присутни на северу Италије. Занимљиво је да Мајер, када је једном постао капелмајстор катедрале у Бергаму, није био вољан да свој положај у овом провинцијском ломбардијском граду замени за много престижнија намештења за која је, као прослављени оперски композитор, добијао понуде. Поред тога што је одбио намештење на Миланском конзерваторијуму, Мајер није прихватио ни понуде које су долазиле из Беча, Санкт Петербурга, Лисабона, Лондона, Дрездена, па ни са Наполеоновог двора у Паризу.

Једна од централних личности у процесу ширења интересовања за инструменталну музику и престижа симфонијског жанра у северној Италији био је Алесандро Рола. Рођен 1757. године у Павији, Рола је своју каријеру изградио у Милану, био је чувен као виртуоз на виоли и виолини, а био је и дугогодишњи директор оркестра позоришта Ла Скала. Од оснивања Миланског конзерваторијума 1808. године био је активан као педагог, а кретао се и у аристократским и уметничким круговима града. Од 1811. Рола је био директор Културног друштва које је приређивало концерте бечких композитора, изводившви, између осталог, и миланске премијере Бетовенових симфонија. Рола се издваја од велике већине својих савременика у Италији јер није градио каријеру оперског композитора већ се посветио скоро искључиво инструменталним жанровима.
Аутор емисије Срђан Атанасовски